MINIMALISTIČKI KONCEPT DRŽAVE

U poslednje dve decenije bilo je mnogo rasprava o konceptu države trećeg milenijuma. Za najveći broj tih rasprava, bez obzira na njihovo teorijsko ili, pak, praktično utemeljenje, možem da kažem da su pre svega - tendenciozne. Ta tendencioznost se pre svega ogleda u slepom favorizovanju liberalnog kapitalizma.

Treba imati na umu, kada raspravljamo o ovoj materiji, da ne postoji idealna država. Naravno, ideal o idealnoj državi star je koliko i prva država koju su ljudi organizovali. Ono što su stare civilizacije smatrale za idealno, nama je to danas sasvim nepodesno i nedovoljno. Takodje treba imati na umu da je država: nužno zlo. Suština odnosa spram struktuiranja države jeste umanjenje onoga što je zlo i uvećanje onoga što bi moglo da bude dobro. Medjutim, baš svaka država unutar svoje suštinske strukture sadrži značajne elemente nepravde i nepravičnosti. Izgleda da država ne može da postoji bez te nepravičnosti.

Svejedno, ono što se nama danas natura kao "najbolja" država jeste tipičan minimalistički koncept države. Naime, da pojednostavim (i možda po malo i da banalizujem), takva država treba da ubire što je moguće manji porez a da svoju funkciju preusmeri isključivo na sprečavanje kriminala. Sve ostale funkcije države (socijalna i druge) ne bi trebale da postoje jer one kao takve su izvor korupcije, zla i organizovanog kriminala. Treba dodati da se ovakve teorije gotovo nasilno nameću nerazvijenim državama, državama u krizi, recesiji, rečju - u nevoljama.

Možda sam ciničan, ali smatram da se na taj način država iz jednog korpusa zla prebacuje u više zlih korpusa. Na taj način nevolje postaju nesavladive. Država, narod, nacija, tradicija gube svaki smisao, na jednoj strani a na drugoj jedini smisao se nalazi u - profitu. Na taj način profit je nadredjen čoveku, porodici ali i državi. Drugim rečima kazano, ove teorije pokušavaju da uruše i negiraju sve ono što su humanizam i renesansa pre više vekova uspeli da izbore kao opšte dobro za ljude. Liberalni kapitalizam nije napadnut, već na protiv on napada sve što je ljudskog, potčinjavajući nas iznova u ropski položaj. Robovlasnici su u ovom slučaju transnacionalne korporacije.

Čoveku za normalan rad treba i leva i desna ruka. Tako je i u političkom smislu čovečanstvu potrebna suvisla desnica ali i suvisla levica. Medjutim, čovečanstvo je otišlo toliko desno, da to postaje kritično za opstanak mnogih naroda i država. Štaviše takva desna disproporcija može da proizvede rat globalnih razmera. Prisetimo se istorije: oba svetska rata je proizvela desnica a ne levica! Današnje divljanje desnice deluje zaista zastrašujuće.

Na drugoj strani, levica se nije oporavila od šoka devedesetih godina. Mi danas nemamo novu levicu, levicu koja bi bila odgovor na desni ekstremizam današnjeg svetskog poretka. Medjutim nova, post-moderna levica potrebija nam je danas više negoli ikada ranije. Ali takve levice još nema na vidiku.

              (Odlomci iz eseja)

                                              Nikola Kitanović