PROTESTI "99%"

Zahuktala jesen 2011., gopdine donosi proteste i nemire širom planete. Ljudi se bune zbog toga što 1% (jedan procenat) imućnih žele da budu još imućniji ali tako da preostalih 99% bude još siromašnije. Zajdnički protesti, navode na nešto što ni zapadni a ni naši mediji ne vide dobro - javlja se soliadrnost medju ljudskom vrstom. Spiker u "Dnevniku" RTS-a podsmešljivo kaže kako to "neki govore" da ti ljudi znaju šta neće ali ne znaju šta hoće... Izgleda da se RTS nije promenuo od Miloševićevog vremena (ili mu se iznenada približio, ne znam).

Taj narod koji protestuje upravo jasno iskazuje - šta hoće. Zajendičkim protestom oni iskazuju - slidarnost ljudske vrste. Medjutim to izgleda zavničnim medijima (bilo koje zemlje, a Srbija je zaista postala "bilo koja") nije jasno. Naravno, nisu samo srpski mediji namerno kratkovidi, za tu vrstu kratkovidosti su plaćeni mediji svih "vodećih" zemalja. Svejedno kako će se sve ovo završiti, ali uloga zvaničnih medija u tome je poražavajuća. Poražavajuće je i to da o tome ćute i novinarske asocijacije - kada je vreme krize, novinari treba da budu na strani naroda. Ukoliko baš i nisu na strani naroda, onda bi bar trebali da budu na strani istine.

Ja ne tvrdim da će ovi protesti dovesti do velikih promena, iz prostog razloga što je njihova masovnost u "vodećim" zemljama slaba. Ali ti protesti u svakom slučaju govore u kojem vremenu živimo i što život postaje očajniji to će protesti bivati snažniji i masa malih vatri može da rasplamsa veliki požar.

Sada se u zapadni etar emituje vest da postoji opasnost da se protesti u Grčkoj pretvore u revoluciju. A reč revolucija se uzima u krajnje negativnom kontekstu. Pa šta ako dodje do revolucija, ako ona donosi socijalno solidarno društvo? U čemu je problem? Sećam se kako su moji roditelji, inače partizani, nekada pevali: "Amerika i Engleska, biće zemlja proleterska." Možda su oni bili "vidoviti" možda je to došlo na red - ne znam. Ali znam da ono što se dogodi u "vodećim" zemljama (nekada zbog mode, nekada zbog moranja, a nekada zbog toga što drugačije ne može) obavezno poljulja i slabije zemlje. Tako je recimo Srbija imala najmanji broj ljudi na protestu (nekoliko desetina, kažu mediji). Nije to zbog toga što je u Srbiji dobro (na protiv, u Srbiji je očajno), već je to zbog toga što u Srbiji postoji strah da će ih neki novi peti oktobar (ili bilo koji drugi datum, svejedno) ponovo prevariti, ponovo obećati lažne nade i uvaliti  nas u još veću bedu i sirotinju. Možda je to moćnicima u Srbiji draga informacija, ali oni ne shvataju da takvo stanje može da dovede do nekontrolisanog revolta, do pobune i sukoba čije razmere je teško predvideti.

Zanimljivo je znati da u srpskoj vladi sede socijalisti i socijaldemokrate i još ko zna koji. Ta vlada, koja sebe naziva "socijalno odgovornom" štampa obveznice i prodaje ih bogatima, koji će kasnije te obveznice da naplate uz veliku kamatu, a država će to da im plati tako što će da podigne kredit kod MMF-a ili neke slične horor organizacije. Kako će to naša vlada da im plati? Platiće im tako što od nas uzima poreze, što nam samnjuje socijalnu zaštitu, urušava školski sistem - drugim rečima: naša vlada otima pare od naroda i daje ih tajkunima i korporacijama... Socijalisti i socijaldemokrate su najveća podvala radničkoj klasi - vidi se to u Grčkoj, vidi se to u Americi, vidi se to u Srbiji, vidi se to u svetu... Što se tiče desničara, bar onih u Srbiji, oni se još uvek nalaze u devetnaestom veku.

Stvar je u tome što birokratski koncept države, koji je svoj vrhunac imao u fašizmu, nacizmu i komunizmu, mora da se sruši i da ustupi mesto konceptu koji će u prvi plan da stavi solidarnost ljudske vrste. Ukoliko se takva promena ne dogodi, mi ćemo, sa svim ovim tehnološkim izumima, revolucijama i pomagalima da se vratimo u stanje Srednjeg Veka, ili još gore, u vreme - robovlasništva. Zbog toga svim srcem podržavam proteste širom sveta i želim da oni budu masovniji, snažniji, vidljiviji, uticajniji... Ja nisam anarhista, nisam ni nacionalista, ja sam običan čovek koji je suštinski razočaran u sve dosadašnje sisteme. Sasvim sam siguran da ja biološki neću doživeti promene koje narodi sveta danas jasno traže, ali sam jednako tako siguran da je urušavanje birokratskog koncepta države počelo. Kada takav proces otpočne, on se onda odvija do kraja, bez obzira koliko dugo to trajalo.

Možda su ovo zapažanja starijeg i senilnog čoveka, što ja jesam... Ali šta ako sam ovog puta u pravu?

                                           Nikola Kitanović