|
|
|
PARALINGVISTIKA/ PARALINGUISTIC
Kada sam prvi put
upotrebio izraz paralingvistika (paralinguistic) tada sam podrazumevao
dodatne značenjske vrednosti grafema i grafemskog teksta i to onaj deo
kojeg čovek nije svestan dok ispisuje neki tekst. Moja prva istraživanja
na tom polju su bila još u vreme dok sam išao u serdnju školu. Sve ono
što sam započeo na tom planu, dovršio sam do 1978., godine. O tome sam
objavio članak u novinama kada su istraživanja bila gotova. Tokom 1982.,
godine dobio sam ponudu da ta istraživanja objavm u knjizi. Medjutim,
zbog meni nepoznatih razloga dugo se čelako sa objavljivanjem te knjige.
Konačno godine 1988., knjiga je objavljena kod izdavača Saznanja
(Beograd). Naknadno ta knjiga je objavljivana više puta.
Izraz Paralingvistika je korišćen još od 1969., godine i odnosio se na
specifični govor tela, da bi kasnije ta teorija evoluirala u biološke
kodove ljudske komunikacije i srodna mišljnja. U poslednjih desetak
godina paralngvistika beleži snažan rast kako po broju istraživača tako
i po broju objavljenih radova.
Veći broj radova objavljen je i na netu. U čemu je problem? Naime, veći
broj autora smatra da mu je lagodno da otpočne svoje izlaganje tako što
će da kritikuje moj rad. U principu, ja nisam protivnik kritike, ali
ukoliko neko kritikuje nešto što nije pročitao i njegova kritika baš
ničim ne dotiče kritikovano delo, onda ja to tumačim kao veoma loš manir
i nedostatak znanja.
Svejedno, ono čime sam se ja bavio u paralingvistici, jeste jedan
radikalniji pristup grafologiji, koju su T.A. Amirova, J. Mistrik i
drugi, odredjivali kao specifičnu lingvistiku. Ja sam dugi niz godina
prikupljao materijal, eksperimentisao i tako dodao nekoliko argumenata
više za posmatranje grafologije kao paralingvistike. Naime, ukoliko je
moguće dokazati postojanje paraznačenja grafema, tada je u njihovom
ispisivanju moguće odredjivati paratekst a zakonitosti toga parateksta
predstavljaju paralingvistiku. Odmah da dodam da prefiks para ne znači
protivnjenje nauci; konačno i mythos je para kategorija pa je predmet
ozbiljnog izučavanja nauke o književnosti a posebno je to predmet
izučavanja drame (mythos je duša tragedije).
Drugim rečima kazano, predmet moga istraživanja i predmet onoga što
današnji paralingvističari istražuju, posve su različiti, različite su
prirode i različite primene. Štaviše, povezanost grafologije i
lingvistike seže još u rani početak dvadesetog veka, jer su tako
strukturalisti, odnosno njihovi prethodnici formalisti, pokušavali da
izvuku grafologiju iz kandzi psihologije. Stvar je samo u tome što sam
ja izveo dokaze po kojima se ta specifična lingvistika odredjuje kao:
paralingvistika (paralinguistic). U tome kontekstu paralingvistika koja
se bavi zakonomernostima parateksta, ima svoje duboke korene i tradiciju,
daleko stariju od današnjeg tumačenja bioloških kodova tela, govora tela
i slično. Svejedno, za razliku od njih, ja sam bar njihove radove
pročitao i za većinu njih mogu da kažem da su izuzetno svrhoviti; ja se
njima ne protivim i kada me neosnovano kritikuju. Razlika je samo u tome
što jedan termin koriste i oni ali i neki grafolozi (uključujući tu i
mene) a ta dva korišćenja nemaju dodirnih tačaka.
Nikola Kitanović
|
