BELEŠKA O NADI

Socijalni nemiri postaju kao lako zapaljiva slama, koja se prenosi iz jedne u drugu državu. Svedoci smo zbivanja na Bliskom Istoku, ali i u zemljama našeg okruženja, a politički milje Srbije prepun je slame. Svi učesnici u političkim igrama Srbije već su vidjeni na vlasti, i protiv svakih od njih smo već demonstrirali, rušili ih na izborima, ili barikadama, svejedno. Ukoliko socijalni plamen zahvati i Srbiju, bojim se da će to da dovede do haosa, koji bi još više ugrozio i tako slabašno ekonomsko i socijalno biće Zemlje.

Političke partije su postale nosioci novih birotkratskih vizija, novih kalkulacija, novih knjigovodstvenih pravila, pa svaka od tih partija nudi novu (ko zna koju po redu) tranziciju. Sve tranzicije ostavljaju veoma duboke ožiljke na društvu, a u Srbiji ni jedna tranzicija nije dovedena do kraja, već se negde u sredini shvati kako to mora ponovo – od početka – drugačije. Iz jednih otvorenih rana ulazimo u druge otvorene rane. Sve više ličimo na bolesnika koji dramatično krvari na operacionom stolu, dok sasvim nezainteresovani hirurzi veoma ozbiljno debatuju o tome da li na Marsu ima života ili ne.

Diktatura ili demokratija – to više nije pitanje, ovde je već toliko loše da je sasvim svejedno. Imam utisak da ljudi čekaju da se na političkoj pozornici pojavi partija koja će da nosi jasne ljudske vizije, jasne političke vizije, ozbiljnu motivaciju za suživot i solidarnost. Jednostavno da ponudi prihvatljivu nadu, san zbog čega se valja organizovati i posvećeno raditi da se to ostvari. – Zbog čega je vredno žrtvovati se i živeti ovim životom neprilagodjenog pacova, jer u opipljivoj budućnosti možemo da očekujemo život po meri čoveka.

Na žalost, takva partija ili politička grupacija ne postoji u Srbiji, a nama preostaje da i dalje sanjamo, mada naši snovi iz dana u dan sve više prerastaju u košmare.               

                                     Nikola Kitanović