PANSLAVIZAM DANAS

Bazična tvrdnja čitave sekcije "Panslavizam Danas" unutar Novog Slova, da je panslavizam nekada bio veoma snažna ideja, može prilično lako da se dovede pod sumnju. Naime, u mnogim slovenskim zemljama, paslavizam, ili slovenofilstvo, bilo je potiskivano zbog straha da bi se takav pokret mogao pretvoriti u rusofilstvo; zahvaljujući tome, slovenofilstvo je u slovenskim zemljama kao protivtežu uvek imalo rusofobiju. Ta rusofobija je u nekim slovenskim zemljama posve potisnuta danas, ali opet u nekim drugim (kao što je Poljska) rusofobija je veoma prisutna.

Misim da je ideja slovenofilstva ili panslavizma danas mnogo trezvenija negoli u prethodnim vekovima. Naime, pod panslavizmom danas niko više ne podrazumeva stvaranje jedne država, ili federacije, ili unije, ili vojnog pakta slovenskih zemalja. Gotovo sve slovenske zemlje su skupo platile svoju suverenost i spremne su da to brane do krajnjih granica svojih potencijala, što smatram posve normalnim. Svakoj slovenskoj državi je apsolutno potrebna njena suverenost, jer je to jedini način da njeni potencijali zablistaju punim sjajem. U tome smislu, svaka unutaristička ideja o panslavizmu unapred je osudjena na propast. Ta činjenica jeste i bitan kvalitet unutar kojeg može da se razvija specifična ideja o panslavizmu.

Panslavizam danas može da bude ideja o slobodnom protoku roba, ljudi, ideja, kulture izmedju slovenskih zemalja. Dobar primer odličnih odnosa dve slovenske zemlje od kojih svaka ide svojim putem, jesu odnosi Hrvatske Republike i Ruske Federacije. Izmedju dve zemlje postoji neskriveno prijateljstvo i potpuno uvažavanje različitosti puteva kojima idu; Rusija ide putem ponovnog utemeljenja države kao velike svetske sile, a Hrvatska veoma posvećeno kreće ka Evro-Atlanskim integracijama.

Smatram da je sporazum o slobodnoj, bescarinskoj trgovini zemalja Jugoistočne Evrope, veoma značajan korak za relaksiranije rešavanja otvorenih pitanja izmedju Republike Hrvatske i Republike Srbije. Kada se ta realno otvorena pitanja konačno zatvore, kada snažnije krenu i ekonomska i kulturna saradnja izmedju dve zemlje, tada će to biti veoma snažna kičma dobrih odnosa slovenskih država na Balkanu; naravno to već jeste dobro i značajno tržište, ali to će biti i veoma značajna kulturna raskrnica koja će podrazumevati dobru saradnju značajnog broja država (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija i Bugarska). Raskrnica koju bi donela dobra saradnja izmedju ovih zemalja, podrazumevala bi bolje razumevanja, veće uvažavanja i produktivno ukrštanje kultura Zapadnog i Istočnog Hrićanstva i Islamske kulture.

Ovako posmatrano, panslavizam nebi bio ideja koja se suprotstavlja Evropskoj Uniji (nebi bio dilema izmedju te dve opcije), nebi ugrožavao suverenitet bilo koje od slovenskih zemalja, ali bi značajno uvećavao kulturni, ekonomski pa samim tim i politički kapacitet slovenskih država. Pojednostavljeno rečeno, realni panslavizam danas znači nekoliko bitnih okolnosti:

- rešavanje otvorenih pitanja izmedju slovenskih zemalja;

- bolja kulturna, privredna, tržišna i politička saradnja izmedju slovenskih zemalja;

- slovenske zemlje moraju da iznadju mehanizme koje bi u budućnosti sprečile bilo kakav ratni konflikt izmedju njih.

Ova tri uslova su bliska svakom miroljubivom čoveku, uključujući tu i čvrste protivnike bilo kakvog panslavizma. Mir, kultura, civilizovano ponašanje, mirno rešavanje kriza, snažniji privredni rast, rade u korist panslavizma postmoderne epohe. Takav panslavizam nije pretnja, nije opasnost, već velika šansa. Štaviše, takav panslavizam je u interesu kako zemalja Evropske Unije, tako i zemalja koje idu drugačijim putem; takav panslavizam je dobar i za neslovenske narode i države.