SLOBODANKA ŽIVKOVIĆ

                  O Poetesi (klikni ovde)

Poezija:

TAKO, SAD SMO SAMI

to smo što smo

i jesmo jer smo

čemu bismo sebe nadrastali

tako

sad smo sami

novine izveštavaju 

mudraci mucaju u mraku

lakrdijaši se talože u pesnike

onaj što je Homera čitao

zaljubljen je u svoju suvišnost

sumnje su smešne

sve je protumačeno

u knjige prerađena apokalipsa

ako iko još ume da zajaše konja

nek bude spreman na dva kuluka

sad vidim

ništa nije mračnije

od jasnog govora

GOVORIO – NE GOVORIO

to dolazi kao san

ili suza ... ili kap rose

ne znaš

da li je bilo ili ne

bludimo

sred raznih katakomba

kao da smo juče

sišli sa piramide

a trebalo je

da sve oko nas

kako treba bude

ali noć je uvek sledeća

da bi zaslužila pijedestal

ona i bogu

pokornost izigrava

za sve prigodna

okolo joj svita

dobro naučena da krije misli

ni zračak sumnje da ne padne

a zašto sve to?

a čemu to sve

kad sve protiče

i ističe

(kako banalno

a opet divno

da svet se kreće)

ravnodušnost je prvi greh

a opet

govorio-ne govorio

pretvaranja tu nema

prošlo je vreme pesnika

Gospode kad pre? 

i samo

u životopisu velikana

još drsko zelenih

na ćutanje je stavljen vosak

da istini ne bude gore

dok se ne uspravimo

iz struka

ili  rano je  još

uzme li se u obzir sve.

ISKUSTVO

Tamo 

u gluvim procepima tišne

gde

mračim belinu papira

gde

jedem pred san

presan hleb

lepote

tegobe 

gde

padam s visine

u iskustvo

tek rodjenog

sa

strahom 

nadom

u blizinu 

neke milosti

tamo bih 

u zlo doba

da nazrem ljubav

znak i posledicu

dugog snega.

Za V.B.U.

što sadržana je već u reči ZAUVEK

TRENING PRED L.

Neoprezno

ali svakako ne bez namere

anđelima onemogućava

prizor vidljivome

još od Ararata.

Kada se umori

poezija nestaje

u tek započetoj budućnosti

pline u sablast

sopstvene ravnodušnosti

nadomak pesnika

Jevrejina

što skočio je s mosta u Senu

za ljubav nerođenih.

PREĆUTANO

ponovo

usisavam limfu iz reči

koje liče

na mene začaranu

obešenu

oko vrata

tišine

pre nego što sam

prećutano

stavila u pesmu

U IME NACIJE

Ko je urekao

rodjene za čuda

da počinju

gde su bili

po teoriji relativeta

i gravitacije

zbunjeni Prometeji

ateisti i vernici

sanjaju svet

na račun čovečnosti

u ime nacije.