ZEITGEIST ADDENDUM

Ovaj s dobrim razlozima hvaljeni, nagradjivani ali i osporavani dokumentarac scenariste i reditelja Peter Joseph-a traži od vas da se prethodno pripremite na izuzetno zgusnute informacije, na šokantne teze o takozvanom monetarnom sistemu, odnosno o korporativnom kapitalizmu (ili onome što se počesto gotovo cinično naziva liberalni kapitalizam, koji je liberalan isključivo prema profitu i užasno restriktivan prema čoveku). Način analize, sistem argumentacije, kojeg autori koriste u filmu, veoma je jasan, precizan i tačan. Medjutim broj informacija koje primate u relativno kratkom roku toliko je visok da je nužno da ovaj film posmatrate s daljinskim upravljačem, da ga povremeno prekidate da biste mogli da se presaberete od ošamućujućih podataka od kojih će vam se zavrteti i u glavi i u stomaku.

Osobito preporučujem da Zeitgeist pogledaju umetnici i umetnički kritičari, jer ovo jeste jedan od veoma produktivnih načina kako se kroz postomodernu vizuru propuštaju socijalne teme. Da je reč, pre svega, o umetničkom konceptu svedoči i prilična doza anarhičnosti unutar baznih ideja filma.

Po malo tehnologistički i, iznad svega, Krishnamurti-jevsko vidjenje rešenja problema, govori o tome da - ili autori nemaju rešenje za tako velike probleme, ili je, pak, Zeitgeist pokret neka nova vrsta sekte. Nema sumnje da je Jiddy Krishnamurti veoima inspirativan mislilac i mistik, potekao iz teozofskih redova i mogli bismo za njega da kažemo da je: najanarhičniji medju "prosvetljenima". Film počinje sa usmenim izlagenjem pokojnog Krishnamurti-ja i sa nime se završava. Ostavljam gledaocu da sam proceni o čemu se u ovom slučaju radi. Svejedno, zbog do sada najbolje sociološke analize smeštene pre svega na kreativni-filmski plan smatram da Zeitgeist neizostavno treba pogledati. Bez obzira, bar kako se meni čini, na sektašku utopiju sa kojom film skončava, na skali od jedan do deset ja mu dajem ocenu deset. Da citiram sam film: sve je ipak u vašim rukama.

                         Nikola Kitanović