TRAILER PARK OF TERROR

Steven Goldman se i nije baš pokazao kao inventivan reditelj. Do sada je režirao nekoliko filmova, dve TV serije i jedan muzički video DVD. Svejedno on tu neinventivnost značajno pokazuje i u ovom filmu. Goldman nije odoleo obilju strip literature, kao njegove lične lektire, pa mu se počesto dogadja da jedan horor film počesto isklizne u sasvim drugi žanr u komediju apsurda. Na taj način o Trailer Park Of Terror daleko suverenije pišu mladi autori izmedju šesnaest i dvadeset godina, negoli ozbiljniji kritičari.

Ono što mlade svakako fascinira jesu maske na glumcima i kako je dizajnirana sopljašnjost glavnih junaka. Veoma mnogo seksa, krvi, ubistava jeste baš ono što ne bih mogao da preporučim mladima za gledanje. Drugim rečima kazano, savetujem roditeljima da pogledaju ovaj film, zbog toga što ga njihova deca u potaji gledaju i razmenjuju svoja mišljenja o njemu putem neta. Meni lično ta činjenica deluje prilično uznemirujuće.

Ono što se od strata filma nametalo kao potencijalna bazična tema, bazična ideja filma, moglo bi da se sažme u sledeću rečenicu: socijalni milje može da preobrazi obične ljude u monstrume i zombije. Medjutim, ta ideja se brzo gubi, da bi se aktuelizovala na samom kraju, gde devojka "gotskog izgleda" dobija svoju šansu da izadje iz tog kampa smrti i od odpočne novi život. U vremenu u kojem živimo, u kojem svako mikro zlo može da bude metafora za globalno makro zlo, ova ideja je bliska i aktuelna. Nevolja je naprosto što režiser filma nije u dovoljnoj meri sledio uputstva scenariste Timothy Dolan-a.

U filmu igra zaista inpresivna grupa glumaca i sasvim je evidentno da su se oni dobro zabavljali radeći na ovom projektu. Tu nije bilo teških zadataka za glumce i glumice, ali svakako jeste bilo prostora, baš tamo gde film odlazi u polje komedije apsurda, da pokažu neku vrstu pomerenog šarma. Oni svakako uspevaju u tome, bez obzira na moj lični stav o tome; ja baš ne umem da se nasmejem dok teče scena u kojoj sa živog junaka deru njegovu kožu. Prlično bukvalno rečeno, ja se ne smejem ali se užasno gadim takvih scena (a možda je baš to razlog koji uveseljava mladu generaciju). Svejedno, glumci su prilično dobro odradili svoj deo posla i zaslužuju da budu ovde pomenuti: Nichole Hiltz, Trace Adkins, Priscilla Barnes, Stefanie Black, Jeanette Brox, Madonna Cacciatore, Ryan Carnes, Ed Corbin, Brock Cuchna, Matthew Del Negro, Cody McMains i drugi.

Treba spomenuti i zanimljivu muziku koju svira zombi gitarista. Naime, ta muzika neodoljivo podseća na neke pesme grupe Metalica, sa kojom je u nekim svojim prethodnim filmovima reditelj imao dodira. Na skali od jedan do deset, film zaslužuje dvojku. Vi odlučite da li ćete da ga pogledate, ja ga ne preporučujem.

                         Nikola Kitanović