J. I. JOE: THE RISE OF COBRA

Od kada sam negde na proleće prvi put video trailer za film J. I. Joe: The Rise Of Cobra, režisera Stephen Sommers-a, sa ogromnim nestrpljenjem sam očekivao kada će se ova naučno-fantastično-akciona epska avantura pojaviti u bioskopima. Međutim, kada sam ga pre nekoliko dana konačno i odgledao u bioskopu, bio sam prilično razočaran. Film koji je zaista imao sve potencijale da dostigne snagu i vrednost epa, ostao je samo na tome da je dostigao prosečnu snagu jedne naučno-fantastično akcione priče, koja je sebi obezbedila mogućnost da se u budućnosti pretvori u isplatljivu franšizu i doživi nekoliko nastavaka.

Film je u celini ostao nakako na pola puta do željenog. Ideja i tema filma su zanimljivi i perspektivni, ali zbog nedostataka pre svega u scenariju i ukupnoj viziji, ispali su u velikoj meri klišejski i sa neodoljivom aluzijom na NATO-paktovski trijumfalistički duh. Najveća pohvala svakako ide vizuelnim i specijalnim efektima, nekim urnebesnim akcionim scenama, animaciji, specijalnim napravama, scenografiji i kostimima, kao i uopšte futurističkoj viziji i idejama. U vizuelnom smislu, ovo je svakako dobar film.

Ono što najviše zameram ovom filmu, jeste nekakva nepotrebna i diletantska teatralnost, skoro paradiranje (na trenutke i parodiranje!) kroz temu i priču sa inače dobrim potencijalom. U mnogim scenama se to vidi kroz banalne i neinventivne monologe ili dijaloge, zatim kroz kretanje i uopšte pojavu pojedinih glumaca u kadrovima ili celim scenama, kao i preterano i prenaglašeno glumatanje nekih inače dobrih glumaca. Tu u prvom redu mislim na Christopher Ecclestone-a, koji je inače izvanredan dramski i pozorišni glumac (fantastična rola u filmu Jude), ali mu dodeljena uloga nikako nije ''legla'' i uopšte smatram da je on neadekvatan izbor za nju. Zatim i ovde sasvim prosečni Dennis Quaid, sa jednom od svojih bezbroj puta ponovljenih čisto zanatskih rola, kao i nekoliko glumaca koji svakako nisu bili dostojni zadatka. Kao najprijatnije iznenađenje u glumačkom i pojavnom smislu moram da spomenem odličnu rolu koju je ostvarila Sienna Miller, za koju jedino smatram da je uspela da se uživi u svoj lik na pravi način i da mu da svoj jak lični pečat, koji u velikoj meri nosi i ceo film. To je donekle uspelo i Joseph Gordon-Levitt-u, Channing Tatum-u i odličnim dečijim akterima Leo Howard-u i Brandon Soo Hoo-u, koji su pokazali fantastičnu veštinu kung fu-a i odličnu glumu za dva dečaka.

Ipak sam mišljenja da je izbor glumaca koji će tumačiti određene uloge (casting), najčešće i presudniji od samog njihovog talenta i umeća ili uopšte potencijala koji im daje sam film.

Što se tiče režije, Stephen Sommers je inače već dokazani režiser (Van Helsing, The Mummy), ali pre svega uspešan scenarista. U suštini je korektno obavio svoj posao, iz ugla akcije i scena sa specijalnim efektima, ali mu zameram već pomenuto banaliziranje jedne ovakve priče u pravcu blage ironije ili parade, pošto ovo ipak nije žanr tipa nekog od nastavaka filma The Mummy. Postoji mnogo načina da se film učini zabavnim, a žanr naučne fantastike ima i neke svoje jedinstvene i retke mogućnosti, koje zato treba i iskoristiti na pravi način. U sledećim potencijalnim nastavcima (mislim da će se bar još jedan definitivno i desiti) će se morati ozbiljnije potruditi i uopšte pristupiti filmu, ako želi da ovaj film preraste u istinski spektakl, a ne da se završi kao samo još jedan letnji hit.

Nekako ''najtanji'' segment filma predstavlja scenario, a za to su zaslužni scenaristi Stuart Beattie i David Elliot. Premalo originalnih i svežih ideja, previše banalnosti i lošeg pokušaja humora, pre svega u dijalozima. Stuart Beattie je napisao inače odlične scenarije za sva tri dela Pirates of the Carribean, ali kao da je hteo da te već oprobane i za tu priliku odlične scenarije i dijaloge, prepakuje u J. I. Joe: The Rise Of Cobra. I u ovom slučaju moram ponoviti – naučna fantastika ima svoj poseban milje, a samim tim i komunikaciju, jezik i sadržaj.

Neki moji prijatelji, koji su kao i ja, takođe veliki ljubitelji ovog žanra, bili su oduševljeni kada su videli film. Ja ću ipak zadržati svoj utisak i svoj sud, koji s obzirom na sve navedene argumete, ovaj film u celini vidi kao prosečan. Dakle, film koji nije za neko dugo pamćenje, nego za trenutnu zabavu i razonodu. Na skali od jedan do deset, dajem mu ocenu pet.

                                       Srđan Đerić