THE OTHER MAN

The Other Man je zanimljiva drama režisera Richard Eyre-a, sa elementima detektivskog krimića kao pomoćnog oslonca, ali i bitnog nosioca radnje. Tematski bi ovaj film mogli opredeliti i kao ljubavnu tragediju, pošto ljubav pomešana sa strašću i bolom čini njegovu snažnu esenciju i epicentar. Scenario, za koga mislim da je više korektan i zadovoljavajući nego vanserijski, napisali su Richard Eyre i Charles Wood na podlozi kratke priče Bernard Schlink-a i u njoj zapravo leži pravi povod za dobru filmsku priču.

Za ovaj film u najkraćim crtama moglo bi da se kaže da se najviše oslanja na tri odlična glumačka imena, kao i na vešto vođen zaplet, preko dobre osnovne priče i misteriozno-intrigantne dramaturgije. U tehničkom smislu je projekat generalno vođen korektno, pa su kamera, režija i montaža, kao i kadrovi i scene uopšte, vizuelno veoma prijatni i pohvalni. Međutim, ovom filmu u celini kao da nešto bitno nedostaje; verovatno energija ili nešto više detalja i idejne dorađenosti, pomoću kojih bi iz natprosečnog filma prerastao u odličan. Donekle otežavajuću okolnost predstavlja sama melanholična i depresivna atmosfera u kojoj se zatekao glavni junak priče i koja se dalje prenosi na ukupnu energiju filma. Upravo zbog toga, smatram da bi film bio mnogo interesantniji kada bi se jednaka i detaljnija pažnja posvetila uporednoj gradnji sva tri glavna karaktera, pošto je ovde težište ipak prebačeno uglavnom na lik koji tumači Liam Neeson, a ostala dva su građena više kroz i zbog potrebe same priče. Takođe, rasplet filma donosi zanimljivo otkrovenje, ali suviše nagao i pomalo nevešt završetak u odnosu na strpljivo stepenovanje radnje i uzbudljiv vrhunac.

Kada sam spomenuo tri glavna karaktera, odnosno nosioca glavnih uloga, ovde se u prvi plan izdvaja Liam Neeson, na kome ovaj film u velikoj meri gradi svoju snagu. Uostalom, tako je i u većini drugih filmova u kojima se pojavljuje i u kojima mu je obično dodeljena glavna uloga. Već sam pisao o ovom vanserijskom i specifičnom glumcu, u tekstu o filmu Taken, a za ovu priliku mogu dodati još samo to da je u ovaj film uneo i ogromnu meru lične emocije, pošto je prošle godine doživeo iznenadnu i bizarnu porodičnu tragediju u kojoj je život izgubila njegova životna saputnica, glumica Natasha Richardson.

Glumica Laura Linney je odličan izbor za ovaj film i dodeljenu joj ulogu, iako je u film uskočila kao zamena za prvobitno planiranu Juliette Binoche, jednu od najcenjenijih i najvećih glumica današnjice. Poverenje režisera i producenata je u potpunosti opravdala i smatram da je šteta što njenom liku nije posvećena veća pažnja u gradnji filma. Antonio Banderas se ponovo predstavio kao izuzetno talentovan i svestran glumac, koji svojim ulogama uvek dodaje šarmantnu, strasnu i suptilnu notu mačoizma, uz nesumnjivo i bogato glumačko umeće. Za ostale glumce koji su nastupili u filmu nemam posebno pozitivno mišljenje, čak mislim da je u tom smislu casting bio pogrešan i da je u nekoj meri unazadio film, umanjivši mu kvalitet i ukupnu snagu.

The Other Man će svakako imati dovoljno široku publiku, uprkos činjenici da to nije jedno vrhunsko ostvarenje i utisku da se iz njega moglo izvući mnogo više od prikazanog. Film je svakako vredan pažnje i gledanja, ali ne i pamćenja.

Na skali od jedan do deset, ovaj film od mene dobija ocenu pet.

                                        Srđan Đerić