The Limits of Control

The Limits of Control je aktuelno delo kultnog umetnika Jim Jarmusch-a, koji je napisao scenario i režirao ovu nesvakidašnju filmsku priču. Reč je o neobičnoj vrsti misteriozne drame sa elementima trilera, za kojom stoji suptilna priča o filmu kao umetnosti i o umetnosti u opštem smislu. Kroz jedinstvenu snagu ovog filma, na krajnje originalan način, odana je počast svim postojećim vrstama umetnosti. Sve je vešto ukomponovano i prepleteno sa naizgled primarnim kriminalističkim nivoom filma.

Jim Jarmusch je najširoj javnosti poznat kao uspešan režiser, scenarista, glumac, kompozitor, snimatelj i producent. U svetu filma je aktivno prisutan već tridesetak godina i za to vreme je osvojio skoro jednak broj značajnih nagrada i brojne nominacije. Kroz njegove filmove jasno zrači vanserijski talenat, kreativnost i jedinstvene vizije na granici sna i jave, kojima je uvek na nov i sebi dosledan način jednako osvajao publiku i kritičare. Može se slobodno reći da je tvorac jednog posve nezavisnog žanra i stila u filmskoj umetnosti, po kojima je jedinstven i prepoznatljiv. Siguran sam da će u istoriji filmske umetnosti ostati zapamćen kao jedan od najznačajnijih autora iz ere postmodernog filma.

O scenariju, kameri, fotografiji i režiji u filmu The Limits of Control nije preterano reći da tvore skoro nestvaran i nezaboravan doživljaj. Atmosferu istovremeno produbljuje i obavija muzika,  bilo da je reč o originalnom soundtrack-u, flamengu ili tišini koja u ovom filmu ima zvuke najlepše muzike.

Kao i u prethodnim Jarmusch-ovim delima, i ovde svaki element i segment ima svoju zasebnu priču i komunikaciju sa samim filmom, kao i sa publikom. Zato se svakom detalju pridaje najdublji značaj i najveća posvećenost, jer cilj takvog filma nije da bude definisan i dovršen, nego da ostaje u vremenu i prostoru kao proces. Takav proces, kome nije namera da gledaoca odvede na definisano mesto, nego tamo gde je gledalac u stanju sam sebe da odvede i doživi film kao vlastito putovanje. To jedinstveno stanje između stvarnosti i sna, slično je onom koje doživljava i glavni akter filma, usamljeni plaćeni ubica.

Uprkos vanjskom sporom ritmu i naizgled ponavljajućim scenama, unutrašnjost filma je veoma dinamična i puna raznolikosti, pripovedana kroz inteligentnu trilerovsku priču. Zato bi bila velika šteta ako ovaj film budete pratili sa nestrpljenjem, bilo kakvim očekivanjima ili pretpostavkama. Cilj ovog filma je vaše vlastito putovanje u sebe, koliko i kroz urbane lepote i prirodu Španije, mnogobrojne umetničke minijature, neobične likove i njihove vizije – uživaćete onoliko koliko se opustite i prepustite filmu da vas vodi u dubine apstraktnog i pokretljivog umetničkog dela, koje je svakome namenjeno na različit način.

U ovom filmu se pojavljuju neki od najtalentovanijih i najznačajnijih glumaca današnjice, kao što je običaj u svim Jarmusch-ovim delima. Tim umetnicima je veliki izazov i čast da se pojave makar i u samo nekoliko scena ili kadrova, kao potvrda vlastitog talenta i znanja, ali i divljenja i poštovanja prema kultnom režiseru. U tom smislu, u aktuelnom filmu imamo pojavu veličina kao što su Bill Murray, John Hurt, Alex Descas, Youki Kudoh i Tilda Swinton, a u prvom redu fantastičnog nosioca glavne uloge Isaach De Bankole-a. Sa pomenutim glumcima je Jarmusch već ranije uspešno sarađivao u različitim projektima. Takođe, sa zadovoljstvom želim da skrenem pažnju na mladu i talentovanu glumicu Paz de la Huerta, koja je svojom suptilnom i misterioznom pojavom, kao i neodoljivim erosom koji zrači iz njene nagosti, dala veliki pečat ovom filmu.

Ovo je jedan od retkih filmova koje je moguće gledati više puta i pri tome ga uvek doživeti drugačije, iako moram napomenuti da film nije jednostavan i nije namenjen svakom gledaocu. Kao preporuka za gledanje, možda će najbolje poslužiti upravo jedna od prelepih misli, kojima ovaj film obiluje – ''The best films are like dreams - you're never really sure you had'' (''Najbolji filmovi su kao snovi - nikada niste sigurni da ste ih imali'').

Na skali od jedan do deset, ovom filmu dajem ocenu devet.

                                       Srđan Đerić