Evan Astrwosky je zapažen filmski producent; The Lazarus Project je njegovo trinaesto producentsko delo, na jednoj strani, a na drugoj ovo je prvi put da on piše priču za film. Još jedna zanimljivost je vezana za ovaj film. Naime, John Glenn je poznati scenarista i pisac priča za filmove, a film o kojem govorimo je njegova prva filmska režija. Po svemu ovo bi trebalo da bude zanimljiv filmski susret. Nema sumnje da je za John Glenn-a, koji je režirao i pisao scenario za film o kojem govorimo, odlično iskrišćena šansa. Naprosto kada pričamo o režiji filma, sve funkcioniše u okvirima najviših standarda filmske režije. To što mu neki kritičari zameraju da je usporio film, da je trebalo da bude više akcije, više dinamike, mislim da je to proizvod prilično površnog gledanja. The Lazarus Project ima odličnu unutrašnju dinamiku, koja se odslikava kroz snažne karaktere i fenomenalnu glumu glavnih glumaca. Drugim rečima kazano dinamika filma je više unutrašnja, drama se dogadja unutar ličnosti glavnih junaka, a spoljnja radnja je više ostavljena gledaocu da je dopuni vlastitom dušom i intelektom. Ja zaista mislim da je Glenn svojevrsno otkriće kada je u pitanju filmska režija. On ima tu kreativnu snagu s kojom snažno inspiriše ceo kolektiv (od glumaca do najmanjih tehničkih sitnica) da svaki pojedinac da svoj maksimum u dizajnu ovog filma.

Gluma koju The Lazarus Project nudi gledaocu jeste istinski vruhunska gluma u kojoj prednjače dve zvede; Lambert Wilson je glumac koji je dao umetnosti filma veoma snažne doprinose, kroz odličnu glumu kako u francuskim tako i drugima filmskim kulturama, a glumac Paul Walker se već potvrdio kao nova i mlada zvezda američkog filma. Treba zaista iskreno i s divljenjem pomenuti i ostale glumce ovog filma, kao što su:  Piper Perbabo, Brooklynn Proulx, Bob Gunton, Linda Cardellini, Tony Curran i drugi.

Postoji čitav niz elemenata zbog kojih možete sa sigurnošću da tvrdite da je ovo zaista uspešan i dobar film. Mene posebno fascinira spoljašnja gotovo tišna, zapravo stišanost, mir, i istovremeno snažne unutrašnje drame i emotivni slojevi unutar glavnih junaka filma.

Postoji samo jedan element ovog filma zbog kojeg ga ne možete proglasiti zaista uspešnim umetničkim delom, to je filmska priča. Ovde nije samo reč o besmislenoj filmskoj priči, ovde je suštinski reč o veoma tankoj, slaboj, nezanimljivoj priči. Zahvaljujući tome, na skali od jedan do deset ovaj film zaslužuje šesticu. Drugim rečima kazano, slobodno idite u bisokop da uživate u dobroj režiji i glumi, a pri tome nemojte ni da se trudite da razumete fimlsku priču (to bi bilo samo nepotrebno zamaranje).