SURVEILLANCE

 Film Surveillance je prvi film režiserke Jennifer Lynch posle petnaestogodišnje pauze i njenog režiserskog prvenca Boxing Helena, koji je izazvao velike kontroverze u vreme kada je snimljen. Za Surveillance se slobodno može reći da je to povratak Jennifer Lynch u velikom stilu, pošto ova kriminalistička triler-drama sa elementima misterije i horora, predstavlja jedno majstorsko delo. Ubistva pod misterioznim okolnostima i još misterioznija istraga predstavljaju podlogu za odličan zaplet i još bolji rasplet filma. Ali - to još nije sve!

Ovaj film je izrazit primer majstorske režije i posebnog jezika pripovedanja, sa raznovrsnim kadrovima koji se smenjuju u odličnom ritmu. Iako se u nekim scenama povremeno učini da je sve dosta statično, ipak se u pozadini neprestano nešto dešava, bilo da se radi o manje primetnim detaljima ili o burnim psihološkim dešavanjima koja se naslućuju u akterima. Takođe, takve scene su povremeno samo uvertira za iznenadnu promenu ritma kojoj slede šokantne, eksplozivne i napete scene. Sve zajedno je na kraju skladno i lucidno montirano u celinu ove intrigantne filmske priče. Odličan scenario, koji je napisao Kent Harper (koji tumači i jednu od glavnih uloga) zajedno sa Jennifer Lynch, jeste redak primer kako se film može voditi na inteligentan i jasan, a istovremeno i do kraja uzbudljiv i neizvestan način. Takođe, ovaj film je značajan, jer na jedan poseban i intrigantan način pristupa nekim skrivenijim i mračnijim nivoima, potrebama i ekspresijama ljudske duše, pa i bića.

U pravoj poplavi apsurdnih i bezbroj puta ponavljajućih tema koje se provlače kroz različite trilere (koji su ušli u pravu modu u zadnje dve decenije), ovaj film predstavlja jedan od retkih svetlih slučajeva. Pored već pomenutih epiteta koje nosi ovaj film, tome je doprinela i ekipa izvenrednih glumaca i savršen casting. Pomenuću neke od njih, kao što su Bill Pullman, Julia Ormond, Ryan Simpkins, Anita Smith, Michael Ironside, Gill Gayle, Kent Harper, Mac Miller i drugi.

Moja jedina, uslovno rečeno, ''zamerka'' jeste to što ovaj film nije u potpunosti jedno originalno i autorski nezavisno delo. Naime, otac Jennifer Lynch je kultni i genijalni režiser, scenarista i producent David Lynch, koji je i producirao ovaj film. Njegov umetnički uticaj na celu atmosferu ovog filma, kao i na način režije i krajnju produkciju, jasno se vidi i oseća. Pored toga, u ovom filmu se čak javljaju i pojedine scene koje smo već videli u nekim njegovim delima, kao što su Twin Peaks, Blue Velvet ili neki drugi. Ili, recimo, čak i samo pojavljivanje Bill Pullman-a u glavnoj ulozi filma Surveillance, nas neodoljivo podseća na glavnog aktera Davidovog remek dela Lost Highway, a tu su i još neki drugi slični detalji. Ipak, svi ti argumenti ne umanjuju vrednost ovom odličnom filmu, jer svaki umetnik crpi inspiraciju i znanje na različitim mestima, pa je pohvalno ako je to onda na najboljim mogućim.

Film je inače premijerno prikazan u revijalnom delu prošlogodišnjeg Filmskog festivala u Cannes-u, ali se u mnogim zemljama pojavio tek ove godine na DVD izdanjima. Prošle godine je osvojio i nagradu za najbolju glumicu (Ryan Simpkins) i najbolju režiju na New York City Horror Film Festival, kao i nagradu za najbolji film na Sitges - Catalonian International Film Festival.

Ovaj film preporučujem svima onima koji cene i vole dobar film, u stilu do kraja neizvesnog i misterioznog krimića ili napetog trilera sa elementima horora, kao i ljubiteljima filmova režisera David Lynch-a. Jedino ga ne preporučujem mlađima od petnaest godina, zbog pojedinih scena nasilja.

Na skali od jedan do deset, moja ocena za ovaj film jeste velikih osam.

                                       Srđan Đerić