SLUMDOG MILIONAIRE

Ono što će iza 2008.-me godine u svetu filma ostati kao Crveno-Vruće svakako jeste film Slumdog Millionaire. Na jednoj strani kritičari pišu o tome kako je ovaj film pobeda ili odgovor života, a drugi mu zameraju na ozbiljnom političkom podmetanju. Na trećoj strani ja nemam nikakvih problema sa time da se složim sa obe suprotstavljene strane. Poštujući mudrost naših surfera (čitalaca), ja se oslanjam na to da će oni sami da odluče i sami da donesu stav o ovome filmu; na meni je samo da iznesem nekoliko opaski i to je sve.

Slumdog će poput kakvog snažnog narkotika da vas osvoji odmah, na prvi pogled, do srži. To je, bez sumnje, veoma redak talenat kada o umetnosti filma govorimo (treba imati na umu tu činjenicu sve vreme pri sebi). Sposobnost da vas film odmah dobija bez borbe, te da se vi voljno predajete takodje bez borbe, a pred vama se odvija jedna slabašna priča i vrlo providan koncept Holivuda-Bolivuda, jeste paradoks po sebi.

Danny Boyle je bez sumnje iskusan režiser, a u nekim od žanrova smatraju ga kultnim rediteljem (horor i fantastika). Ja mislim da je on veoma zanimljiv reditelj, širokih vidika, interesantnih rešenja, veoma precizan u izrazu ali osrednjeg talenta. Njegova indijska koleginica, korediteljka ovog filma, Loveleen Tindan izvanredno je obdarena za ono što na Zapadu nazivaju rečju kasting, to jest za izbor glumaca (uproštenije nazvano). Što se tiče njezinog posla u Slumdog Millionaire, ona svakako ima sve moje aplauze. Naprosto, pogledajte širom interneta, ljudi širom sveta po lako pristupnim forumima, blogovima i sličnim inetraktivnim okvirima, s velikim oduševaljenjem pišu o malom Ayush Mahes Khedekar-u i traže da se nagrada Oskar dodeli baš njemu. Ja nisam čovek koji se povodi za masama, ali ovaj put ljudi imaju pravo. Dovoljno je da vam kažem da pored tog deteta, kada glumi, stariji školovani i ozbiljni glumci deluju kao amateri. Nije samo mali Khedekar odličan, već su odlični svi njegovi vršnjaci koji u filmu igraju. Možda je to razlog zbog čega vas film osvaja bez borbe?

Mene zaista čudi da je prihvaćena nominacija za Oskara u kategoriji scenarija radjenih po objavljenom sadržaju (po romanu Vikas Swarup) za Simon Beaufoy. Svejedno, prihvaćeno je deset nominacija za nagradu Oskar za Slumdog; kada izuzmemo nominacije za najbolji film, najbolju režiju, pomenuti scenario, sve ostale su adresirane na neke od muzičkih nagrda. Film je snimljen za petnaest miliona dolara i smatra se da je favorit za oskara u odnosu na film koji je imao tačno deset puta veći budžet (The Curiuous Case Of Benjamin Button).

U filmu Slumdog Millionaire igra čitava armija glumaca, uglavnom anonimnih, osim osamnaestogodišenjeg Dev Patel-a kojeg smo gledali u britanskoj TV seriji Skins. Neki od tih glumaca, osobito deca, zaslužuju da budu ovde pomenuta, kao što su: Azharuddin Mohammed Ismail, Sanchita Choudhary, Mahesh Manjerkar, Freida Pinto, Anil Kapoor, Saurabh Shukla, Irrfan Khan i mnogi drugi.

Pitanja kao što su: da li u ovom filmu ima politike, da li u ovom filmu ima negativnih političkih konotacija po Indiju, da li ima političkih ptererivanja, ima li politikantstva ovde?... Odgovor na sva ta postavljena pitanja je: da. Medjutim, moj stav je da u ovome filmu treba uživati i to baš u onome što mu je najbolje, a to je jedino moguće ako film pogledate bar dva puta, jer će pri prvom susretu da vaš ošamuti i nećete moći da razlučite umetnost i politiku (ni meni, ni mojim prijateljima širom sveta to nije pošlo za rukom). Svejedno, na skali od jedan do deset, za glumu dece u filmu imam samo čistu desetku, a za sve ostalo imam veliku peticu.

                         Nikola Kitanović