PUBLIC ENEMIES

Film Public Enemies snimljen je po knjizi Bayan Borrough-a, Public Enemies: America's Greatest Crime Wave and the Birth of the FBI, koja govori o počecima organizovane i ozbiljnije borbe protiv tada rastućeg talasa kriminala u Sjedinjenim Američkim Državama, što je između ostalog rezultiralo i nastankom agencije FBI. Sve se to dešavalo u godinama Velike depresije (1929-1938), najveće ekonomske krize koja je u prošlom veku pogodila SAD i uopšte nije slučajno da se svih tih okolnosti ponovo podsećamo baš ovih dana kada smo u prilici da gledamo ovaj film.

Public Enemies je najavljivan kao veliki hit, sa impresivnom plejadom odličnih glumaca, kakvu odavno nismo imali prilike da vidimo u nekom filmskom projektu, a da je na kraju ispalo tako uspešno. Bilo je u prethodnim decenijama više takvih pokušaja, ali su se uglavnom sveli na pojavljivanje ili paradiranje tih glumaca kroz film (bez prevelikog efekta ili potrebe), a prvenstveno sa ciljem da privuku gledaoce i donesu veliku zaradu. Ovaj put je takav koncept bio izuzetno uspešan i sasvim opravdan. Mogu slobodno reći i neophodan, s obzirom da se radi o temi i priči koja je već snimljena u velikom broju verzija i kao takva nema da nam ponudi skoro ništa novo. Zato je bilo potrebno izabrati, u generalnom smislu, all stars ekipu koja je učestvovala u kreiranju filma i na taj način osvežiti i učiniti ponovo atraktivnom više puta ispričanu priču. Dakle, uz njihovu pomoć, na nešto moderniji, dopadljiviji i romantičniji način dočarati legendu o John Dillinger-u, jednom od najvećih i najpopularnijih američkih kriminalaca i pljačkaša banaka sa početka prošlog veka. Sve to je vešto zamišljeno i ukomponovano, uz istovremeni osvrt na Baby Face Nelson-a i Pretty Boy Floyd-a (takođe istinitih likova iz istog gangsterskog miljea), kao i na agenta FBI Melvin Purvis-a i tadašnjeg šefa FBI J. Edgar Hoover-a.

Filmom svakako dominira Johnny Depp u ulozi John Dillinger-a, koji je ovom liku, ali i samoj svojoj glumi ponovo dodao nešto novo, uz ranije već viđeno i poznato. U dosad neviđenom nizu odličnih glumaca, ništa manje značajni i dominantni nisu ni Christian Bale, Marion Cotillard, Stephen Dorff, Stephen Graham, Branka Katić, Channing Tatum, John Kishline, Giovanni Ribisi, David Warshofsky i mnogi drugi koje zbog ograničenog prostora ne mogu ovde da navedem. Mogu s pravom reći da su svi oni koji su se pojavili u filmu, makar i u samo jednom kadru ili na par sekundi, podjednako maestralni i važni za ovaj film.

Sve što sam naveo u vezi sa glumcima, važi i za ostatak ekipe koja je učestvovala u nastanku filma. Izuzetno značajni i svestrani filmski umetnik Michael Mann se iskazao kao režiser, scenarista, kamerman i producent (slično umeće i koncept je već pokazao u nezaboravnom filmu The Last Of The Mohicans, koga najtoplije preporučujem svima koji su ga propustili). Scenario je napisao Ronan Benett uz pomoć Michael Mann-a i Ann Biderman. Uz njihov majstorski obavljen posao, moram da napomenem i direktora fotografije Dante Spinotti-ja, produkcionog dizajnera Nathan Crowley-a i sjajnog kompozitora Elliot Goldenthal-a. Ova impresivna i vrhunska ekipa stvaralaca jednostavno nije bila u stanju da napravi ništa manje nego odličan film. Kada tome dodamo još i savršeno prikladan i kvalitetan soundtrack, raznovrsne i rečite kadrove, dobro vođene i ukomponovane scene koje se smenjuju u pravom ritmu, jasno je da ovde imamo jedan odličan primer kako se snima dobar film u generalnom smislu i u svim svojim pojedinim segmentima.

Film Public Enemies preporučujem najširoj publici, koja voli dobre gangsterske krimiće sa elementima akcije, drame i romanse, uz napomenu da zbog pojedinih scena nasilja nije za najmlađe gledaoce. Svakako da ovo nije film koji ćete dugo pamtiti ili koji će vas ostaviti bez daha, ali je odličan film sa gledišta zabave i filmskog zanata.

Na skali od jedan do deset, ovom filmu dajem ocenu sedam.

                                       Srđan Đerić