ORPHAN

Film Orphan je jedna od najgledanijih i najviše reklamiranih drama sa elementima trilera i horora, od onih koje su se zadnjih godina pojavile u bioskopima. Generalna ocena koju je ovaj film dobio od publike i kritičara koji su videli film, takođe je natprosečna. To i ne začuđuje, s obzirom na činjenicu da su film producirala velika imena hollywood-ske kinematografije Joel Silver i Leonardo DiCaprio, koji su uložili svoje znanje, novac i ugled u uspeh ovog filma. Film je režirao Jaume-Collet Sera, a snimljen je po priči Alex Mace i scenariju David Johnson-a.

Sama tema i priča nisu ništa novo i posebno što do sada već nije viđeno u ovom podžanru triler-horora, u kome se radnja vrti oko deteta s kojim ''nešto nije u redu''. Osim par detalja i novih okolnosti koje su dodate ovom filmu u smislu nadgradnje osnovne ideje i karaktera glavne akterke, sve ostalo je samo varijacija na taj podžanr. U ovom slučaju, reč je o sirotoj devojčici sa podvojenom ličnošću, kojoj uspeva da manipuliše i teroriše naizgled harmoničnu porodicu koja ju je usvojila, pa i svoju širu okolinu. Tvorci ove bizarne i na trenutke apsurdne priče poslužili su se veoma veštim iznenađenjem u smislu raspleta filma, koji ipak daje neka nova rešenja u smislu objašnjenja o uzrocima ponašanja ''devojčice''.

Mora se priznati da je film u celini uspešno i pohvalno realizovan u vizuelnom smislu - raznovrsni i dobro montirani kadrovi, uverljivost i efektnost scena, znalačko stepenovanje napetosti kroz film u dobrom ritmu, uverljivost aktera i prostora u kojima se radnja odvija. Takođe, veoma dobar scenario, prečišćen i vešto vođen, u dobroj meri uspeva da na pravi način razvije radnju, likove i psihološka trenja unutar i među likovima. Sve te okolnosti uspevaju da postepeno uvuku gledaoca u film, nagoveštavajući tragičan rasplet i vešto uveravajući u postojanje neobjašnjive i zastrašujuće misterije.

Glumci su svakako za pohvalu i nepogrešivo su odabrani za svoje uloge, počevši od dvanaestogodišnje Isabelle Fuhrman, koja tumači lik devojčice Esther i koja za sobom već ima izuzetno uspešnu glumačku i muzičku karijeru. Tu je svakako neobična i uvek nadahnuta Vera Farmiga, kao i Peter Sarsgaard, Jimmy Bennett, Aryana Engineer i Margo Martindale.

Moram reći da nisam baš veliki ljubitelj ovakvih filmova i ovog svojevrsnog podžanra. Po mnogo čemu mi se čine apsurdni i previše se oslanjaju na bezbroj puta ponovljene efekte i trikove, s ciljem izazivanja napetosti, iznenađenja ili straha u gledaocu. Smatram da ta vrsta produkcije polako ulazi u slepu ulicu iz koje teško može pronaći izlaz u budućnosti, jer su njene mogućnosti već prilično iscrpljene. Bar što se tiče hollywood-a, u kome jednostavno nema mnogo autora sa dovoljno mašte i stvarnog znanja da bi se zahtevnoj tematici onostranog i vančulnog u domenu horora, ozbiljnije i kreativnije pristupilo. Tu misao, na primer, dokazuje i činjenica da je Leonardo DiCaprio već otkupio autorska prava za snimanje hollywood-ske verzije južnokorejskog filma Chugyeogja, o kome sam već pisao u Novom Slovu. Slično je bilo sa filmom The Ring i takvih primera je sve više.

Pa ipak, smatram da će ovaj film sigurno imati brojnu publiku i siguran sam da će se mnogima izuzetno dopasti. Svima onima koji vole već opisan žanr, ovaj film toplo preporučujem. Ne preporučujem ga gledaocima mlađim od petnaest godina.

Na skali od jedan do deset, moja ocena za ovaj film je šest.

                                       Srđan Đerić