NINJA ASSASSIN

Ninja Assassin je spektakularni akciono-borilački triler sa elementima drame. Ako ovaj film sagledamo po njegovim sastavnim žanrovskim elementima, u smislu kvaliteta i uzbudljivosti, onda se može reći da je u akciono-borilačkom segmentu izuzetno uspešan, dok je po pitanju same idejno-tematske orijentacije i dramaturgije veoma skroman. Zato je film u celini u priličnom debalansu i potpuno uživanje je moguće samo ako svesno isključimo pojedine njegove filmske elemente ili neke delove filma.

Činjenica je da je ovo film skromnije produkcije, kako u materijalnom, tako i u zabavljačko-umetničkom smislu. Jasno je da nije pravljen za neke velike domete, osim u smislu zabave i nekih do sada neviđenih akcionih prizora borbi, pa su na tim pretpostavkama producenti  očekivali značajan materijalni profit. To se pokazalo kao dobra procena, jer je film do sada ostvario zapažen uspeh i zaradu. Najveći domet ovog filma su svakako akcione scene borbi, koje su zaista sjajne i ostavljaju bez daha. Pored veštine glumaca i statista, uzbudljive animacije, znalački režiranih prizora i akcionih scena, ovde se dodatno javljaju i neki do sada neviđeni prizori visokog akcionog dometa. Baš zbog toga je posvećena premala pažnja dramaturgiji, scenario je plitak i najčešće banalan (osim par zanimljivih rečenica), previše je sterotipnih karaktera, dijaloga, zapleta i raspleta. Najbanalnije je ipak sasvim nepotrebno i neprimerno umešavanje ruskih obaveštajaca u tematiku i radnju ovog filma – izgleda da holivudski autori akcionih, špijunskih ili triler filmova, kada zapadnu u kreativnu krizu ili bezidejnost (što je skoro redovna pojava), najčešće posežu za rusima i materijalom koji se vuče još od hladnog rata, bombardujući nas stereotipima i neznanjem.

Sa druge strane, ideja i tematika ovog filma su sasvim zadovoljavajući i pružaju dobru podlogu za razvoj akcionog zapleta, iako nisu novi i sasvim originalni. U privlačnoj priči o tajnom drevnom redu ninja ratnika, tačnije o jednom njihovom klanu i pojedincu koji mu se suprotstavio, korišćeni su mnogi oprobani dramaturški i akcioni zahvati iz sličnih filmova koji su se pojavili od osamdesetih godina prošlog veka na ovamo. U samim počecima, ovaj podžanr je predstavljao pravi akcioni bum i za sobom je kasnije povukao mnoštvo sličnih idejno-tematskih podžanrova (setimo se samo ultra-popularne franšize American Ninja). Pa ipak, ovom podžanru nijedan producent ili režiser do sada nisu pristupili na krajnje ozbiljan i vizionarski način, odnosno nisu uspeli da udruže svoje mogućnosti. Čini mi se da su prednosti ovog žanra i tematike zapravo maksimalno iskorišćene u nekim od nezaboravnih akcionih i naučno-fantastičnih filmova, koji su samo uzeli i ukomponovali elemente i mogućnosti ovog podžanra u svoju inače mnogo širu i snažniju priču. Sam tematsko-ideološki i skoro fantastični ep o veštini ninjitsu i njenim sledbenicima, najsveobuhvatnije i najmaštovitije je dočarala animirana manga saga pod imenom Naruto.

James McTeigue je režisersko iznenađenje samo za one koji manje poznaju postmoderni film u zadnjih dvadeset godina. Naime, on je svoje ogromno znanje sticao i usavršavao pored nekih od najvećih režisera današnjice, radeći godinama kao prvi ili drugi asistent režisera u TV serijama i filmovima kao što su The Matrix (sva tri nastavka), Star Wars: Attack of the Clones, Dark City i mnogi drugi. Sa velikim uspehom je režirao i krajnje neobične hitove The Invasion i V for Vendetta. Tako postaje jasno da je imao odakle da crpi umeće u kreaciji i režiranju kvalitetnog akciono-fantastičnog borilačkog filma. Smatram da najveća zasluga za uspeh Ninja Assassin ide upravo na adresu njegove režije, za razliku od očajnog scenarija koji su napisali Matthew Sand i J. Michael Straczynski.

Producenti Joel Silver i The Wachowski Brothers su još jednom pokazali da imaju odličan instinkt za pretvaranje obećavajućeg materijala u zanimljivu i isplativu filmsku priču, a oni su zapravo i angažovali James McTeigue koji je oba svoja prethodna filma režirao baš pod njihovom producentskom palicom. Kada govorimo o glumcima koji se pojavljuju u filmu, njih četvoro zaslužuju dobre ocene, dok su ostali prosečni ili ispodprosečni, pa ih neću ni spominjati. Najbolje ocene idu na račun južnokorejskog glumca Jeong Ji- Hoon koji je poznatiji pod umetničkim imenom Rain. Ovaj svestrani umetnik je jedna od najpopularnijih pop-ikona u Aziji, a sa velikim uspehom se bavi i pevanjem, plesom, modnim dizajnom i humanitarnim aktivnostima. Magazin Time ga zadnjih godina svrstava među jednog od sto najuticajnijih ljudi na svetu. Majstor istočnjačkih borilačkih veština Sho Kosugi, koji se osamdesetih proslavio mnogobrojnim ulogama nindža-ratnika, je svakako bio i najkompetentniji da se pojavi u ovom filmu kao autoritativni i neprikosnoveni vođa nindža-klana. Tu su još i sjajna deca Kylie Goldstein i Yoon Sungwoong.

Sve u svemu, ovo je film koji je svakako vredan pažnje za sve ljubitelje borilačkih veština i akcije, a pogotovo za obožavaoce veštine ninjitsu-a i filmova o nindžama. Mnoge scene su izrazito brutalne i prepune nasilja, pa ovaj film zbog toga nije primeran za mlađe gledaoce.

Na skali od jedan do deset, ovom filmu dajem ocenu šest.

                                       Srđan Đerić