MUTANT CHRONICLES

Film Mutant Chronicles, spada u žanr naučno-fantastičnog akcionog horora. Na žalost, moram s pravom konstatovati da je ovo jedan loš predstavnik tog inače veoma popularnog i uspešnog žanra, koji je sve aktuelniji među gledaocima širom sveta.

Sama idejna podloga i tematika ovog filma je već mnogo puta viđena, i samo je varijacija na neke starije i izuzetno upečatljive filmove iz ovog žanra (najuspešniji primer je serijal filmova Alien). Pa ipak, iz futurističke ideje i scenarijske građe na temu sukoba čovečanstva i legije nesavladivih vanzemaljskih bića (u ovom slučaju mutanata), i dalje je moguće napraviti uzbudljiv i zabavan film, pod uslovom dobrog scenarija, režije i glume. U ovom slučaju, nijedan od tih uslova nije ispunjen.

Ono što me je najneprijatnije iznenadilo jeste sama kreativno-umetnička vizija tvoraca ovog filma. Potpuno apsurdno deluje sama ideja, kao i njena filmska realizacija, u kojima su svet i čovečanstvo u 27. veku predstavljeni kao malo modernija verzija početka 20-og veka?!? Na primer, letelice koji koriste ugalj kao pogonsko gorivo ili scene borbi vojnika koji vode rovovski rat potpuno identičan I. svetskom ratu, i njemu odgovarajući kostimi i scenografija... Nemaštovita i banalna, rekao bih čak i jeftina kostimografija, scenografija i dizajn u celini čine ovaj film nezanimljivim i totalno neverodostojnim. Nije mi poznato u kojoj meri je za to odgovoran režiser Simon Hunter-a ili scenarista Philip Eisner, ali je utisak da nisu bili na visini zadatka i da je film realizovan sa preskromnim sredstvima za ozbiljniji uspeh. Činjenica da scenarista Philip Eisner nije neiskusan u ovom žanru, pošto je napisao odličan scenario za maestralan naučno-fantastični triler Event Horizon, još više potcrtava očajan scenario u filmu Mutant Chronicles. Sami kadrovi i njihova montaža su inače sa tehničke strane dobro snimljeni i korektno ukomponovani, ali unutar njih nedostaje priča i vizuelni doživljaj, tako da film ne poseduje potrebnu napetost i napon.

Što se tiče glumačke ekipe, ovde imamo mešavinu već oprobanih glumaca, čak odličnih glumaca i totalnih amatera. Mada je sve to opet pomešano u jednu nerazgovetnu masu, zbog prethodno pomenutih nedostataka, ali i loše vizije kako jedan ratnik treba da izgleda i da deluje - kakvu uopšte energiju nosi u sebi i kakav ratnički stav zauzima. To napominjem, pošto ovde imamo ideju o jednoj odabranoj grupi vrhunskih ratnika i altruista, koji pokušavaju da odbrane čovečanstvo od zlih nezemaljskih mutanata. Za uspešnu i verodostojnu realizaciju takve ideje, potrebni su vrhunski i adekvatni glumci, koji u sebi i nose tu energiju i snagu. Ovde toga nema (izuzetak je jedino talentovana, mistična i prefinjeno privlačna Anna Walton, koja je imala odličnu rolu i u filmu Hellboy II). A kada još neki od ovih glumaca pokušavaju da budu na neprimeran i banalan način duhoviti ili ironični, potpomognuti lošim scenarijem, to ispada još grotesknije. Pored već navedene Anne Walton, jedinu svetlu tačku u glumačkom smislu predstavlja John Malkovich, istinska glumačka veličina. Njegova sporedna uloga u filmu, u trajanju od samo nekoliko minuta, zasenila je sve ostale i mogu da kažem da je to i prava mera, pošto takav glumac može sebi samo na trenutak dozvoliti da »zaviri« u ovakav film.

Kada gledam filmove ovog žanra, jedno od osnovnih merila njegovog kvaliteta i uspešnosti, jeste u kojoj meri me je film povukao i uvukao u sebe. Naučna-fantastika kao žanr i umetnički izraz ima za cilj da nam rasplamsa maštu, p(r)obudi kreativnost i ponudi vanvremenski i vanprostorski doživljaj. U onoj meri u kojoj se osetim i poverujem u to da sam tamo, unutar ambijenta, atmosfere i dešavanja – u toj meri je za mene taj film verodostojan. Naravno, svako od nas to oseća na svoj način i zato lični doživljaj i mišljenje ostavljam svakome da proceni po vlastitoj volji.

Na skali od jedan do deset, ovom filmu dajem ocenu dva.

                                     Srdjan Djerić