MAN SON HATA KVINNOR

Män som hatar kvinnor (prev. Muškarci koji mrze žene; eng. The Girl With the Dragon Tatoo) je aktuelni film, koji je nastao u švedsko-dansko-nemačkoj produkciji, vođen suverenom rukom danskog režisera Niels Arden Oplev-a. Scenario za ovaj interesantni triler napisali su Nikolaj Arcel i Rasmus Heisterberg. Kao tematska podloga je poslužila istoimena knjiga koja je pre četiri godine dobila nordijsku nagradu za najbolji kriminalistički roman, čiji rukopis je neplanirano otkriven i objavljen tek posle smrti njenog autora, novinara i aktiviste za ljudska prava Stieg Larsson-a. Ubrzo posle te nagrade je objavljen i njegov drugi, kasnije takođe nagrađeni roman, a zatim su oba prevedena u ogroman broj jezika i objavljeni u više zemalja. Stieg Larsson je prošle godine bio drugi najbolje prodavani pisac na svetu.

Pošto ni jedan od pomenutih romana nisam čitao, nisam u stanju da ocenim koliko uspešno je nesumnjivo kvalitetna originalna priča prenesena na film. Neovisno od toga, za sam film mogu slobodno da kažem da je veoma interesantan i da je to jedna dobro komponovana drama sa svim elementima uzbudljivog i inteligentnog detektivskog krimića. Što se tiče same dramaturgije, u pitanju je veoma vešto vođen zaplet, koji gledaoca jednim umerenim i konstantnim ritmom uvodi u neobičnu misteriju, čiji konačni rasplet zapravo i nije najveća vrednost priče, odnosno filma.

U celih dva i po sata koliko film traje, nema ni traga od razvučenosti ili banalnosti, a ni od nepotrebne prenatrpanosti detaljima i informacijama. Gledalac može veoma lako i udobno da prati film od početka do kraja, jer ovo nije jedan od onih detektivskih rebusa koji je gledaocu nerazumljiv i prekomlikovan za praćenje ili se oslanja na efekte zbunjivanja i šokiranja – naprotiv, pruža mu mogućnost da i sam učestvuje u otkrivanju misterije. U ovom slučaju je sve logično i brižljivo razrađeno do detalja, pa je i sam rasplet potpuno prihvatljiv.

Treba svakako napomenuti da se unutar same priče, kao bitan segment provlači seksualno nasilje i agresivna opsednutost demonima erosa. Ipak, ovaj film nije neukusno šokantan ili prenaglašen u pomenutom smislu, mada jeste u pojedinim momentima eksplicitan i nije za svakog gledaoca. Reč je jednostavno o dramaturškoj građi za osnovnu priču, kao i filmskoj građi, ali ništa više od toga.

Film je u celini jedna dobro izbalansirana misterija, koja se odvija na više polja istovremeno, ali ipak u različitim vremenskim intervalima, preko različitih aktera i tematskih nivoa. Tako je gledalac u mogućnosti da uživa u koheziji filmskih minijatura koje se na vešt način međusobno prepliću i čine film punijim i interesantnijim.  

Najveće pohvale zaslužuju režiser i scenaristi, pošto su temeljito i strpljivo gradili priču, jednako koliko i glavne aktere, koji pomoću svojih intrigantnih ličnosti daju dodatni nivo i dimenziju okvirnoj priči. Taj balans i održava ceo film nad prosekom, pošto bilo koji od ta dva segmenta ne bi mogao sam da iznese ceo teret i film ne bi bio interesantan u onoj meri u kojoj zaista jeste. Toga gledalac postaje svestan kako se rasplet približava kraju, jer mu sve više postaje jasno da je ovo jedan od onih filmova u kojima se uživa dok su u procesu, a ne u samom ishodu. Uostalom, to i jeste osobina vrhunske drame, pa time i najboljeg trilera.    

Ako za glumce Michael Nyqvist-a i Sven-Bertil Taube-a mogu reći da su natprosečni u ulogama koje tumače, onda za glumicu Noomi Rapace sa pravom mogu tvrditi da je odlična i da je zasenila sve oko sebe snagom i umećem kojima je dočarala lik koji tumači.

Na kraju, moj zaključak je da ovaj film nema ozbiljnijih mana u bilo kom smislu, pa je očigledno da je ceo projekat brižljivo smišljen i poveren na realizaciju vrhunskim profesionalcima. Književna podloga za film je jedan od svetskih bestselera zadnjih godina, pa je logično da se takva finansijski isplativa franšiza naprosto ne prepušta slučaju. Na žalost, osim posthumne slave, njen autor od toga nema baš nikakvu korist. Film je kao i knjiga velikim delom autobiografski, pa se na trenutke može videti i sa kojim se preprekama suočavao Stieg Larsson kroz svoj život i rad, u smislu političkih i raznih drugih pritisaka.

Na skali od jedan do deset, moja ocena za ovaj film je odličnih sedam.

                                       Srđan Đerić