Latt Den Ratte Komma In

Lat den ratte komma in (eng. Let the right one in) je istinsko remek delo, koje se po svom kvalitetu i snazi izdvaja od većine filmova koji pripadaju žanru mističnog horora. Štaviše, mogu slobodno reći da ovaj film podjednako pripada žanru horora i drame, a u oba smisla predstavlja vrhunsko ostvarenje i čistu umetnost. Zanimljiva je i nesvakidašnja kombinacija ta dva osnovna žanra sa elementima i atmosferom postmodernog noir-a, kao i dokumentarnog filma i umetničke fotografije, što doprinosi posebnom doživljaju filma.

Podloga za film jeste novela John Ajvide Lindqvist-a, koja je doživela izuzetan uspeh i popularnost, a na osnovu koje je sam napisao i scenario za koji je već osvojio četiri prestižne nagrade. Režiser Tomas Alfredson je već osvojio tridesetak različitih nagrada na mnogobrojnim eminentnim festivalima i od različitih filmskih udruženja, većinom za ovaj film, ali i neka svoja ranija ostvarenja. Ova dva umetnika su saradnjom na filmu Lat den ratte komma in ostvarila retko viđenu koheziju, kroz zajedničku viziju i snagu ekspresije jednog suverenog umetničkog dela.

Već samo gore navedene činjenice daju jak povod da potencijalni gladalac poželi da doživi ovaj redak primer uspešno dramatizovanog horora, koji pri tome ne poznaje jeftine i uobičajene efekte iznenađenja ili dizanja tenzije. Razlog za to je prilično jednostavan, a većini filmova trajno nedostižan – ovo umetničko delo se u svoj svojoj veličini i težini oslanja isključivo na samoga sebe i na suštinske postulate postmodernog filma.  Oslanja se pre svega na izuzetnu i vanvremensku priču, koja je vođena neverovatnom inspiracijom i pripovedana posebnim jezikom, a grade je i potcrtavaju dva nesvakidašnja dvanaestogodišnja lika. Za razliku od većine filmova iz žanra horora i misterije, ova dva glavna aktera su na inteligentan, prirodan i suptilan način prikazani tako da je sve u vezi sa njima neobično, mistično i intrigantno. Neobičan odnos između dečaka Oskara i devojčice-vampirice Eli, koji prerasta u otvorenu privlačnost i čistu ljubav, predstavlja upečatljiv vanvremenski ljubavni ep. Taj odnos se podjednako rađa iz osećaja usamljenosti, različitosti i neprihvaćenosti, ali i potrebe za pripadanjem, razumevanjem i ljubavlju.

Fenomenalna režija, putem raznovrsnih kadrova i zadivljujuće fotografije koji daju posebnu dimenziju i predstavljaju svojevrstan film unutar filma, u uravnoteženom ritmu vodi gledaoca tokom celog filma. Zato je ovaj film veoma lako pratiti, opušteno i postepeno mu se predajući. Ništa se ne dešava previše naglo, na brzinu i nejasno, svaki detalj ima svoje vreme i svoju posebnu priču pomoću kojih komunicira sa gledaocem. Takođe, fantastična muzička podloga predstavlja najsuptilniji mogući omotač, ali i osnovnu supstancu sa kojom se prepliću vizuelni aspekti filma. Sve već pomenuto je na najfiniji način izbalansirano sa horor scenama, koje su istovremeno prefinjene i eksplozivne na poseban način, ne insistirajući na brzom tempu nego na snazi. Ovde ni u jednom trenutku nasilje, krv i vampirizam nisu banalni i neopravdani, nego su ekspresija same priče i njenih aktera, što im daje na snazi i verodostojnosti. Zato su filmske scene tako upečatljive i neposredno ulaze u gledaoca, pošto svaka od njih predstavlja zasebnu umetničku minijaturu.

Dvoje mladih glumaca, Kare Hedebrant i Lina Leandersson, svakako su pravo otkrovenje i njima u ogromnoj meri pripadaju zasluge za uspeh ovog filma. Gledajući njihove pojave i pristup ulogama, brzo zaboravimo da su ovi dvanaestogodišnji akteri ipak samo glumci, a ne stvarni likovi koje su svojim snažnim talentom i ekspresijom predstavili kroz film.

Ovo je jedan od retkih filmova koje najtoplije preporučujem široj populaciji, kako žanrovski orijentisanoj, tako i uopšteno ljubiteljima dobrog filma. Verovatno se neće u istoj meri dopasti svim gledaocima, a posebno ne onima koji očekuju isključivo konstantne akcione horor scene, prepune nasilja i krvi; ovo nije horor zbog horora, nego redak umetnički horor i odlična drama. Pojedine scene (kao što je scena pri kraju filma, koja se odvija u bazenu) ostaće dugo i duboko u mnogima koji budu pogledali film. Zbog pojedinih eksplicitnih scena film ipak ne preporučujem gledaocima ispod petnaest godina.

Na skali od jedan do deset, moja ocena za ovaj film je čista desetka.

                                       Srđan Đerić