JENNIFER'S BODY

Jennifer's Body je aktuelni horor režiserke Karyn Kusama, koja nam se pre četiri godine predstavila sa izuzetno vizionarskim akciono naučno-fantastičnim filmom Aeon Flux. Još veći uspeh doživela je pre devet godina sa svojim prvencem Girlfight, za koji je napisala i scenario, a doneo joj je veliki broj nagrada i nominacija, između kojih i Award of the Youth na Cannes Film Festival. Iz pomenuta tri filma možemo izvesti i logičan zaključak da Karyn Kusama kao autor u svojim filmovima preferira glavne junake ženskog pola - dakle junakinje koje su izrazito seksipilne, snažnih ličnosti i buntovničko-energičnog raspoloženja. Ova mlada i perspektivna režiserka pomenutu činjenicu ravnopravno deli sa scenaristikinjom filma Jennifer's Body, takođe izrazito talentovanom i mladom Diablo Cody. Za scenario za film Juno, koji smo imali prilike da vidimo pre dve godine, Diablo Cody je osvojila fantastičnih devetnaest značajnih nagrada, među kojima i Oscar-a.

Ovom talentovanom i potvrđenom scenarijsko-režiserskom spoju, bilo je potrebno dodati kvalitetne i aktuelne glumce, a zatim sve zajedno smestiti u odgovarajuću atmosferu i ambijent, pa je recept za kvalitetan i komercijalan film time u potpunosti dovršen. U velikoj meri je prodcentima filma sve pomenuto i uspelo, pa ne mogu da ne pohvalim producentsku kuću Dune Entertainment za vizionarski, raznoliko orjentisan i svakako komercijalan pravac kojim su uspešno krenuli (Avatar, X-Man, Hitman, Max Paine, Borat, Eragon, Pathfinder, Live Free or Die Hard, Garfield ...).

Kada smo već kod glumaca, u prvi plan se izdvajaju dve glavne junakinje, koje tumače Megan Fox i Amanda Seyfried. Prva glumica je upadljivo privlačna i zaista neodoljive pojave, pored svoje urođene provokativnosti koju uspešno koristi u svojim ulogama, koje su joj već donele status holivudske ikone. Njena pojava, energija, kretnje i bezbrižni flert sa okolinom i prostorom u kojima se nađe, zaista su zapanjujući i predstavljaju čisti eros. Zato bi naslov filma Jennifer's Body mogao slobodno da glasi i Megan's Body, iako je u pitanju mnogo više od samog njenog tela, lica ili kose. U velikoj meri se ceo film i bazira ili gradi na njenoj pojavi, mada je sama filmska priča korektno zamišljena i ima jako uporište u scenariju i režiji. Međutim, svoje istinsko glumačko umeće Megan Fox treba tek da dokaže i to će biti konkretan zadatak koji je po mom mišljenju čeka već u bližoj budućnosti, ali samo pod uslovom da njoj to uopšte bude potrebno ili bitno. Za razliku od Megan, glumica Amanda Seyfried zrači prikrivenijom i prefinjenijom privlačnošću, skoro ništa manje zanimljivom ili magnetičnijom. Svakako da je to delom i zbog same uloge koja joj je dodeljena, mada se i u toj ulozi ona uspešno dokazuje u dva različita lica. Smatram da je veoma talentovana i izuzetno privlačna glumica, te joj zbog toga predviđam dobru filmsku budućnost.

U filmu se može videti više dobro snimljenih i dovoljno uzbudljivih, atraktivnih horor scena. Sve je prepleteno sa jednom prijatnom i lakom notom duhovitosti i neobaveznosti u samoj atmosferi filma. Zato ovaj film nije jedan od teških ili preterano šokantnih horora, uprkos tome što poseduje sve elemente istinskog horora pripovedanog na trilerovski način. U pitanju je veoma zabavan film, koji nema baš nikakvih vizuelnih zamerki – naprotiv, vizuelnost predstavlja glavni oslonac ovog filma. Taj oslonac je donekle pojačan muzičkom podlogom, kroz pesmu i priču o mladom bendu koji želi da uspe, ali i agresivniju muziku na koju smo već navikli u horor filmovima.

Kada smo već kod klišea u vezi sa žanrom horora, još jednom ću se vratiti na eros, kao njegov bitan elemenat, pa i oslonac. Zapravo, u hororima je više reč o Tanatosu, koji mnogi lako pomešaju sa Erosom. Kroz scene nasilja ili napetosti u čoveku se često bude manje poznate energije, u vidu ogromnih plima potisnutih emocija, želja i potreba koje u svakodnevnom životu ne uspevajuju često (ili ikada) da izađu na površinu i da se na pravi način izžive. U filmu smo u prilici da, kroz krajnje intiman i neposredan kadar, vidimo i doživimo jednu nezaboravnu i vanvremensku scenu istinskog erosa, koja je u stanju da na pravi način otvori put tim često potisnutim ili nepoznatim dubinama. Iskreno vam želim da osetite tu scenu i da uživate u njoj, jer na taj način uživate i u sebi.

Na skali od jedan do deset, moja ocena za ovaj film je šest.

                                       Srđan Đerić