INGLORIOUS BASTERDS

Kada sam čuo prve i veoma pozitivne odzive kritičara i publike na film Inglorious Basterds, režisera i scenariste Quentin Tarantina, moram priznati da sam bio pomalo skeptik. Međutim, kada sam ga konačno odgledao sa velikim uživanjem i pažnjom, na najlepši mogući način su demantovane sve sumnje u istinski kvalitet i snagu ovog odličnog filma.

Jedan od retkih kvaliteta koje ovaj film poseduje jeste to što zapravo ne pripada ni jednom striktnom ili do kraja definisanom žanru, nego je skup različitih epoha i stilova filmske umetnosti predstavljen u prepoznatljivom tarantinovskom žanru. Svakako, moguće ga je staviti u žanrovske okvire i jasnije odrediti u tom smislu, ali ja ću ovaj put svesno izbeći takav pristup, pošto gledaocima želim da ga preporučim na drugačiji način i time prezentujem njegovu pravu vrednost. Najkraća i najopštija odrednica bi bila da Inglorious Basterds predstavlja svojevrsnu odu koja ukazuje ljubav i počast filmu kao fenomenu, umetnosti i zabavi. Već sam scenarij obiluje dijalozima o filmskoj umetnosti, a u raznim scenama joj se odaje divljenje, rezimira se ili se parodira. Takođe, Tarantino i ovaj put veliku pažnju poklanja tonu i soundtrack-u, pošto je svestan da je film vizuelno-auditivni medij.

Gledanje ovog filma je pravo uživanje, pošto uspeva da zadovolji različite ukuse i potrebe, iako mu to nije osnovni cilj i nije smišljeno manipulativan prema gledaocu. Jednostavno, autori i akteri su neizmerno uživali u njegovom stvaranju i kao da su sami sebi pravili uslugu i zadovoljili najpre svoje potrebe, a zatim nam tu ogromnu opuštenost, kreativnost i uživanje servirali na najprirodniji način. Zato je prirodno i to da svi akteri u filmu govore svojim maternjim jezikom ili više jezika, što je inventivna, efektna i hrabra ideja. Krajnji rezultat je redak primer filma kakvog smo svi već odavno priželjkivali da vidimo, pogotovo kada je reč o ratnoj tematici kao osnovnoj tematskoj podlozi. Sve navedeno se takođe odrazilo kroz umeren i opušten tempo filma, koji nas ne požuruje niti sam žuri, a istovremeno poseduje jaku dinamiku – dva i po sata filma predstavljaju logičnu i pravu meru, koja gledaoca spontano izvlači iz stvarnosti i uvodi u film tako da zapravo zaboravlja na vreme i svet oko sebe.

Quentin Tarantino je svojevrsni fenomen i genijalan autor, koji uspeva da odoli raznim pritiscima i klišeima američke i svetske produkcije. On se već više od dve decenije uspešno dokazuje kao pisac scenarija, režiser, producent, glumac, snimatelj, autor i producent muzike za svoje filmove. Najveće bogatstvo leži u tome što on beskrajno uživa u svemu što radi i radi samo tako da istovremeno i uživa; Quentin Tarantino je veliki fan i poštovaoc filma i umetnosti, pa snima onakve filmove kakve i sam voli da gleda, a kakve istovremeno priželjkuje i publika. Snažne, neposredne i zabavne filmove, sa puno kontradiktornosti ili kontrapunkta koji se ne sukobljavaju nego se međusobno dovode u zanimljiv sklad. Zato su njegovi filmovi istovremeno realistični i maštoviti, neobično duhoviti i šokantni, opipljivi i eterični, jasni i mistični, dodirljivi i neuhvatljivi. Inglorious Basterds u sebi sadrži i obuhvata sve spomenuto što krasi ovog genijalnog umetnika i ubrajam ga u njegove najznačajnije filmove pored Pulp Fiction, Reservoir Dogs, Natural Born Killers i Four Rooms.

Christopher Waltz je za svoju nadahnutu rolu osvojio ovogodišnju Zlatnu palmu i nagradu Hollywood Film Festival-a. Brad Pitt je ostvario jednu od svojih najboljih rola i mišljenja sam da njom konkuriše za neku od značajnih nagrada, a možda i za Oskara za sporednu ulogu. Spisak odličnih internacionalnih glumaca je zaista dug; Diane Kruger, Til Shweiger, Melanie Laurent, Eli Roth, Michael Fassbender, Daniel Bruhl i drugi.

Ova nova verzija filma Inglorious Basterds, čija je radnja smeštena u vreme II svetskog rata, snimljena je tri decenije posle pojavljivanja originalne verzije. Pored samog autorskog pristupa i stila, orijentacijski i tematski se takođe razlikuje od prve verzije. Zato je u novoj verziji uspešno iskorištena prilika da se dodatno provuče problematika nasilja američkih doseljenika nad indijancima i robovima iz Afrike, kao i problemi rasizma, nacionalizma, verske netrepeljivosti, fanatizma, trijumfalizma, manipulacije ljudima i vlastoljublja - sve ono što se dešavalo pre, ali jednako se dešava i u našem vremenu, samo na drugačiji način, sa drugim akterima i često na mnogo prikriveniji i perfidniji način.

Na skali od jedan do deset, ovaj film potpuno zaslužuje ocenu deset.

                                       Srđan Đerić