Gamer

Naučno-fantastična akcija, film Gamer, najnovija je scenarijsko-režijska produkcija koju potpisuju Mark Neveldine i Brian Taylor.  Ta dva mlada autora su već manje-više uspešno sarađivala na nekoliko projekata, kao što su Pathology, Crank i Crank: High Voltage. Gledajući ovaj film, moj prvi utisak je bio da su obojica potpuno odlutali u neki drugi medij, koji može biti sve drugo osim filma. Pored toga, ova dva autora nisu uspela da izbalansiraju niti vlastite ideje i vizije, a kamoli film kao dobru celinu, pa je krajnji produkt najblaže rečeno krajnje banalan, površan i nezanimljiv.

Filmskih varijacija na sličnu temu, u smislu futurističke nanotehnološke virtuelo-ljudske simbioze,  bilo je i ranije i uglavnom su se završavali bez većeg uspeha, zbog zahtevne tematike. Ipak, film Gamer  je po mom mišljenju prevazišao većinu pomenutih u smislu čistog kiča i površnosti. Taj manjak istinske kreativne ideje i vizije, ogleda se i kroz uporno potenciranje futurističke cyber-punk atmosfere, kostimografije i scenografije u filmu, koji diktiraju sveopšti ambijent i energiju ovog filma. Doduše, istina je da kostimografija i ikonografija koje vidimo u filmu imaju dobrim delom izvor u aktuelnim modno-trendovskim orijentacijama u zapadnim zemljama i Japanu. 

Glavni oslonac ovog filma trebalo bi da predstavlja besomučna pucnjava, virtuelni dizajn i animacija u stilu video-igrica, kao i pojava jednog od novih holivudskih heroja, Gerard Butler-a. Ovi potencijalni oslonci, koji bi u jednom kompletnom i kvalitetnom filmskom delu bili samo jaki aduti i prednost, zapravo su istaknuti kao najtransparentniji elementi filma i prerasli su u filmsku građu, potisnuvši tako sam film i priču u zadnji plan.

Gamer u celini liči na jedan kičast, plitak, prebrz, nejasan i nepovezan ultra-moderan muzički spot, koji ima za cilj samo fascinaciju i šokiranje publike. Cela takva atmosfera i estetika je zatim prebačena u ambijent akciono-pucačke video igre i na kraju začinjena sa nekoliko površno obrađenih likova koji bi trebali da nose dramaturgiju ''filma''. Upravo dramaturgija mu najviše i nedostaje, pošto ne postoji dobra priča, scenario i pravi pristup filmu. Sama ideja na kojoj se film bazira u celini nije loša, ali je apsolutno nerazrađena i neadekvatno prezentovana.

O nekoj glumi i glumcima u ovom slučaju je veoma teško govoriti, pošto sam scenario, režija i cela vizija ne dopuštaju takvu mogućnost. Smatram da je Gerard Butler ovde ostvario svoju najlošiju rolu i da je napravio pogrešan umetnički izbor učešćem u ovom filmu, iako verujem da je za svoju pojavu bogato materijalno nagrađen. Jedina svetla tačka je glumac Michael C. Hall, koji je ostvario veoma zapaženu rolu. Za ostale glumce smatram da su ostvarili očajne role, kao i da je casting bio veoma loš.

Gamer će verovatno na dobar odziv naići samo među ljubiteljima video igara i onima koji sanjaju da mogu zameniti realan život za onaj koji bi mogli da vode duboko zavaljeni u fotelju, u svom stanu, živeći život ispred ili u kompjuteru. Za sve druge sam skoro siguran da bi gledanje ovog filma bilo protraćenih sat i po vremena, koji se mogu iskoristiti za mnogo lepše i značajnije stvari u životu.

Svakako da je u umetnosti neophodno da svaki autor traži vlastiti stil, da ide u korak sa vremenom i da gradi viziju u smislu vlastite ekspresije i prirodnih datosti - ali ne na račun publike, kao što je to slučaj sa ovim filmom. Jednostavo, mnogi umetnički pokušaji, želje i nade – zapravo nikada nisu i neće biti umetnost. To i nije, i ne treba da bude uvek i svim autorima cilj – dovoljno i poželjno bi bilo već to da se trude da stvore dobro delo, u ovom slučaju gledljiv i zabavan film. Ispod te mere nijedan gledalac ne bi smeo da sebi dozvoli da bude zloupotrebljen i to je takođe jedan od razloga zašto su neophodni ovakvi tekstovi, koji informišu i daju neutralniji pogled ili ocenu, često sasvim drugačiji od veštih i manipulativnih obećanja u vidu filmskih trailer-a. Ceo problem se onda pojednostavljuje - kada publika bude imala izgrađeniji ukus, više znanja i informacija, biće i mnogo manje loših filmova.

Na skali od jedan do deset, moja ocena za ovaj film je dva.

                                        Srđan Đerić