COUNTESS

Countess je aktuelna i izuzetno zanimljiva višeslojna priča kroz koju se vešto prepliću ljubavna, opsesivna, zločinačka i politička tematika. Žanrovski je možemo opredeliti kao istorijsku dramu sa trilerovskim zapletom. Zaista su retki postmoderni filmovi koji u sebi obuhvataju toliko večito aktuelnih, a različitih pitanja za čoveka i društvo, pa ovaj film u tom smislu dobija na vrednosti. Još jedna velika vrednost, ali pre svega ogromno lično dostignuće na umetničkom planu, tiče se poznate francuske glumice Julie Delpy, koja ovaj film suvereno vodi kao režiserka, scenaristkinja i glavna glumica. Malu prednost bih dao njenoj glumačkoj kreaciji, ali je zaslužila veliku pohvalu i za odličnu režiju i scenario.

Radnja filma se bazira na istinitoj, ali velikim delom misterioznoj i do kraja nerazjašnjenoj legendi o mađarskoj plemkinji iz šesnaestog veka, Erzsebet Bathory. Ova istinita istorijska ličnost i njena zloglasna zaostavština već vekovima u javnosti bude zgražavanje, radoznalost, maštu i različite polemike – zavisno od vlastitih afiniteta. Skoro u istoj meri sve nabrojano uspeva i ovom filmu; može se slobodno reći da je sa jedne strane prilično uverljivo i skladno zvaničnim istorijskim zapisima predstavio glavnu akterku priče, ali i otvorio nekoliko zanimljivih pitanja i sumnji u vezi sa njenom ličnošću i celom pozadinom događaja koji joj se pripisuju, pa čak i u verodostojnost cele priče.

Kroz film je Erzsebet predstavljena kao harizmatična, izuzetno sposobna i autoritativna plemkinja, koja je kao ličnost i vladar doživela ogromne uspone i padove u svom životu. Kao da su u njenoj osobi istovremeno boravili i božanska i demonska priroda – ili je bar u sebi imala takav ogroman raspon svetla i tame. Ili – možda je tako samo ostala zapisana u istoriji?!? Odgovor na to pitanje ostavljam gledaocima, pošto je film vođen dovoljno vešto, mudro i sugestivno da može da navede na više različitih zaključaka. Za gledaoce ovog filma koji inače nisu upoznati sa legendom o Erzsebet, svakako će ovo biti interesantna priča, a posebno detalji vezani za monstruozne zločine koje je počinila, pa zbog toga ovde neću iznositi pojedinosti u tom pravcu. Radije ću posvetiti nešto pažnje onoj drugoj strani priče, koja dovodi u pitanje okolnosti koje značajno utiču na tok razvoja istorijskih događaja.

U prologu filma, kao i na njegovom kraju, kada se raspliće klupko komplikovanih događaja i okolnosti, pojavljuje se svima dobro poznata misao – ''Istoriju pišu pobednici''. Sa tom gorkom istinom se suočavamo od najstarijih vremena, ali i svakodnevno u novijoj istoriji, pa je u tom smislu samo jedna značajna razlika između današnjeg vremena i onoga u koje je smeštena ova filmska (i istorijska) priča – moć medija i raznih sredstava koji služe za obmanu javnosti, danas je jača nego ikada! Zato je moguće sasvim iskrenuti i izopačiti istinu. Ipak, kroz ovaj film se jasno može naslutiti aluzija da su žrtve i gubitnici vekovima u izvesnom smislu ponajviše bile žene. Countess je nedvosmislen primer kako jedna sposobna, odlučna, jaka i mudra žena postaje žrtva spletki, podvala i manipulacija u opštoj borbi za uticaj, moć i bogatstvo. U tim teškim vremenima po mnoge evropske narode, kada je sa istoka prodirala nezadrživa turska vojska donoseći sasvim nove običaje i veru, Erzsebet je bila jedna od retkih dovoljno jakih i sposobnih ličnosti koje su se sa uspehom suprotstavljali toj najezdi. Takvo šta je zahtevalo veliku meru hrabrosti i odlučnosti, ali često i surovosti, nasilja, egocentrizma i beskompromisnosti. Cena koju su vladari i narod plaćali takvim osobama bila je često ogromna, a plaćana je najčešće novcem ili drugim povlasticama, ali i takvim da su se neka druga zlodela zataškala ili im se progledalo kroz prste. Među Erzsebet i tadašnjim mađarskim kraljem, pa i crkvenim vlastima i drugim najuticajnijim ljudima, je zapravo vladao klasični deal – dok su jedni drugima koristili, sve je bilo dopušteno. Kada je ona postala previše moćna, a uporedo se sakupilo dovoljno po nju opterećujućeg materijala (najverovatnije istinitog, ali i raznim metodama izmišljenog i iznuđenog), bilo je vreme da je uklone. Setimo se samo koliko žena je u zapadnoj evropi kroz srednji vek optuženo da su veštice, da sarađuju ili opšte sa đavolom, pa zatim koliko naučnika, umetnika, filozofa i pripadnika drugih duhovnih pokreta su bili proganjani, mučeni i ubijani zbog svojih drugačijih ili naprednijih ideja i uverenja. Sličan scenario koji i danas vlada – najmoćnije države, njihovi političari i vojske, obaveštajne službe, verske i tajne organizacije koje vladaju svetom, upravo tako rade, igrajući se sa ostatkom sveta i onim malim brojem još uvek neizmanipulisanih i slobodomislenih ljudi!

Još jednom napominjem da će Countess svako razumeti i prihvatiti prema vlastitim afinitetima i ubeđenjima. Siguran sam da će biti veoma oprečnih mišljenja i stavova, a sama filmska podloga u tom smislu zaista nudi široku paletu. To zapravo i jeste smisao i zadatak umetnosti kao medija, pa je ovaj film u tom pogledu vredan velike pažnje i mojih iskrenih pohvala. Svakako da bi se sa više sredstava i bogatijom produkcijom mogao napraviti još ubedljiviji i spektakularniji film, ali ovakav kakav jeste – izvukao je maksimum iz sebe. Taj maksimum su pored pomenute glavne autorice Julie Delpy, u ogromnoj meri izvukli i ostali glumci, a pre svega uvek sjajni William Hurt, kao i Daniel Bruhl, Sebastian Blomberg, Anamaria Marinca i drugi.

Na skali od jedan do deset, moja ocena za ovaj film je osam.

                                       Srđan Đerić