BA'AL THE STORM GOD

Paul Ziller nije reditelj koji može da vas iznenadi umetnički vrednim filmom. On je do sada snimio preko trideset filmova, za petnaestak je pisao scenarija, mnoge je producirao a u jednom je i glumio. Ako imamo ovo u vidu, onda se postavlja pitanje: šta je to što ovom autoru i dalje omogućava da snima filmove sa prilično visokim budžetom? Ukoliko pogledamo reakcije kritike i publike širom neta, onda se odgovor sam po sebi nameće. Naime ozbiljni kritičari ali i gledaoci koji su zaljubljeni u naučnu fantastiku, science fiction, imaju čitav niz zamerki kako na ovaj film tako i na ostale radove Ziller-ove. Na drugoj strani, mladja publika luduje za njegovim filmovima, što drugim rečima kazano znači da Ziller ima svoju publiku koja uvek masovno isprati njegove filmove. Tako je i sa filmom Ba'al.

Ono što je najbolje kod filmova Paul-a Ziller-a jeste sledeća činjenica: ukoliko uveče gledate njegov film, sledećeg jutra će vam trebati previše napora da se bilo čega setite u vezi sa tim filmom - neverovatno brzo ga zaboravljate. To znači da vas film neverovatno brzo zabavi i još brže se potroši u vama - prava roba neoliberalnog kapitalizma.

U filmu Ba'al igra neka peta, ili šesta, ili dvadeset sedma klasa (izraz F. M. Dostojevskog) glumaca, ali svejedno neki zaslužuju da ovde budu pomenuti, kao što su: Derek Anderson, Scott J Ateah, Peter Benson, Johnny Cantiveros, Cedric De Suoza i drugi. Ovde nema inpresivnih imena, ali još gore, ovde nema ni inpresivne glume.

Svejedno, sasvim je sigurno da će vaši klinci rado da pogledaju film Ba'al jer ih to iz nekih razloga zabavlja (konačno, vi ste od te dece stvorili fast food kids) i zbog toga im dugujete da pogledaju ovu glupost od filma. Na skali od jedan do deset, film zaslužuje jedinici; kada bi postojala manja ocena od jedinici onda bi ona idealno pristajala baš ovom filmu ali i celokupnom opusu Paul-a Ziller-a.

                         Nikola Kitanović