AN EDUCATION

An Education je jedna od najboljih drama koje su snimljene u zadnjoj deceniji. Direktno u najviše orbite filmske popularnosti izstrelila je englesku glumicu Carey Mulligan, kao i dansku scenaristkinju i režiserku Lone Scherfig. Istina je da su obe stekle ogromnu popularnost i renome već sa svojim mnogobrojnim ranijim ostvarenjima, ali ovaj film se sa pravom može smatrati njihovim trijumfalnim vrhuncem dosadašnje karijere, zbog izuzetnog kvaliteta i značajnog odjeka u svetskoj filmskoj javnosti. Scenario za film je napisan na osnovu memoara slavne britanske novinarke Lynn Barber.

Reč je o jednoj drami velike snage i entuzijazma, koja svojom lucidnošću, bistrinom i pozitivnim pristupom naprosto osvaja gledaoca. Ovo je redak primer vrhunskog postmodernog filmskog ostvarenja koje vešto kombinuje elemente tradicionalnog i novog; ta činjenica se ogleda u svakom njegovom elementu, pokretu i uopšte celovitom identitetu. To je jedna osobina postmoderne drame koju možda globalno poseduje samo još britanska produkcija, koja ima zapravo i najveću tradiciju i ambicije u tom pravcu. Sama radnja je smeštena u šezdesete godine prošlog veka, pa cela atmosfera, ambijent i emocija odišu jednom prijatnom nostalgičnom patinom tog romantičnog doba. Svakako da su celokupna scenografija, kostimografija, ambijenti, kamera, filmska traka i svi ostali najsitniji detalji prilagođeni vremenu u kome se odvija ova romantična priča. Čak je i casting filigranski prilagođen zahtevima ambijenta i atmosfere u koje je smeštena priča, pa su pažljivo izabrani glumci koji svojom pojavom, energijom i zračenjem u potpunosti odslikavaju pomenuto. Sve ovo što sam pomenuo, je u istoj meri i na ravnopravan način obojeno postmodernističkim, koliko i klasičnim pristupom filmskoj drami, dajući ovom filmu vremenski neograničenu širinu i dodatnu dubinu unutar inače jakog primarnog nivoa.

Kada govorimo o autorima i akterima, teško je napraviti gradaciju ko je u većoj meri doprineo ogromnoj kohezionoj snazi i energiji ovog filma. Bilo da je reč o režiserki Lone Scherfig, scenaristi Nick Hornby-ju,  snimatelju John de Borman-u ili sjajnoj ekipi glumaca, može se s pravom reći da su dali sve od sebe i pokazali vrhunsko umeće i inspiraciju. Sjajna Carey Mulligan s pravom je ponela titulu naše najveće filmske nade u sekciji Svet Filma, u anketi koju smo sproveli među čitaocima Novog Slova. Pored ovog filma, treba spomenuti i njeno učešće u  prošlogodišnjim ostvarenjima Brothers, Public Enemies i The Greatest, pa je tako zaista u potpunosti obeležila prošlu godinu i najavila svoju bogatu i uspešnu filmsku budućnost. U An Education joj uz rame ravnopravno stoje Alfred Molina, Peter Sarsgaard, Olivia Williams, Emma Thompson, Dominic Cooper, Cara Seymour i Rosamund Pike.

Kroz film provejava jedan optimistički i romantični duh šezdesetih godina prošlog veka, što se vidi u jednoj opuštenosti aktera i cele atmosfere, za koje se iz današnje perspektive čini kao da zajednički tvore jednu krajnje bezbrižnu fantaziju. To je emocija i duh jednog idejnog, misaonog i društveno-socijalnog miljea koji se u današnjem vremenu brzih i stresnih promena gotovo izgubio, ustupajući mesto grubost i indolentnosti, pogotovo kada je u pitanju umetnost. Ovu činjenicu ističem iz jednog posebnog razloga koji je vezan za ovaj film, a to je njegov fantastični soundtrack. Uparavo muzika i literatura dominiraju kao nosioci posebne energije i emocije filma, a najbolje se osećaju i izražavaju kroz vanvremensku pesmu Smoke Without Fire u izvedbi fenomenalne Duffy, koja je takođe u zadnje dve godine s pravom doživela proboj u sam vrh svetske muzike.

Siguran sam da će u nekoliko kategorija ovaj film, kao i njegovi autori i akteri, biti nominovani za nagradu Oscar i da će neku od njih verovatno osvojiti. O tako sjajnom filmskom ostvarenju mogao bih da napišem još mnogo pohvalnog, kao i da navedem niz detalja po kojima se izdvaja. Međutim, tako bih svakim daljim komentarom uskratio gledaocu po jedan delić užitka od kojih je satkana ova suptilna i vanvremenska priča. Zato mogu samo još od srca da preporučim najširoj filmskoj publici, kao i ljubiteljima vrhunske muzike, mode, dizajna i drugih umetnosti. 

Na skali od jedan do deset, moja ocena za ovj film je čista desetka.

                                       Srđan Đerić