XOLOTL POLO

Xolotl Polo se već svojim dosadašnjim umetničkim opusom uvrstio u grupu najznačajnijih slikara današnjice, a tu čast i priznanje je stekao stalnim unutrašnjim stvaralačkim nemirom, velikom ljubavlju prema slikarstvu, kao i retkim talentom da krajnje uverljivo i neposredno prenese svoje vizije na slikarsko platno. Njegova nesvakidašnja, nadahnuta i prefinjena istraživanja prostranstava vlastitog bića putem snažnih slikarskih ekspresija, najavljuju da će i u budućnosti biti jedan od nosilaca meksičkog, srednjeameričkog i svetskog slikarstva. Ovaj diplomirani univerzitetski grafički dizajner je osnove slikarstva i posvećenost umetnosti apsorbovao od svojih roditelja, takođe umetnika, a tu zaostavštinu je nastavio da sa velikim uspehom prenosi širom sveta. Osvojio je više značajnih nagrada za slikarstvo, kako u domovini, tako i širom sveta, gde su njegova dela izlagana u mnogobrojnim umetničkim galerijama i muzejima.

Služeći se prvenstveno tehnikama akvarela (aquarelll) i akrila na platnu (acryl on canvas), kao i povremenim eksperimentima sa drugim tehnikama, figurama sa svojih slika udahnuo je neobičnu živost, snagu, izražajnost i latentnu emocionalnu ekspresiju. Zato se na trenutke čini kao da te figure, odnosno bića, oživljavaju i  potom otplešu sa slikarskog platna. Te neobične ljudske figure-bića, su istovremeno u snažnom grču i nedovršenom pokretu, ali i na trenutke uhvaćene u krajnjem položaju vlastitog plesa. Bez obzira da li je na platnu samo jedna ili dve figure, uvek su to zapravo dva bića u plesu ili biće u biću – što je na slikama Xolotl Pola zapravo isto. Zanimljivo je da ove figure-bića zapravo nikada ne gledaju svog posmatrača, nego kao da istovremeno lebde iznad njega i svog vlastitog tela, gledajući na dole ili negde u stranu. One komuniciraju pokretom, plesom, grimasom, ali ne i pogledom, kao da ne žele da pokažu da su prisutne. Govor tela, ples, mimika, grimasa – to je njihov prirodni jezik. Posmatraču daju do znanja da su one istovremeno i mučenici, i sveci. Taj utisak još više pojačava fantazijski i simboličan kolorit njihovog okruženja, koji im daje toplo i bezbedno utočište, ali i nešto onostrano, zastrašujuće.

Slike Xolotl Pola su mešavina figuracije i apstrakcije - između sna  i jave, tela i bića, bića i duha. Između onoga kako vidi svet oko sebe i kako o njemu razmišlja i doživljava ga. Zato su forme na slikama izrazito telesne i skoro opipljive, a opet iznenađujuće bestelesne i imaginarne. Tako dobijaju na intenzivnosti, a intenzivnost je zapravo tehnika i pristup slikarstvu koji ovaj umetnik potencira. U njegovom slikarstvu su prisutni uticaji i elementi impresionizma, postimpresionizma, simbolizma i fantazije, ali on ih zapravo uspešno ugrađuje u svoj vlastiti impresionistički neosimbolizam. Simbol i centralna figura na njegovim slikama je svakako čovek – biće koje je posrednik između stvarnosti i onostranog. Ali, i sasvim obrnuto – simbol je onostrano biće ili čak duh, koji posreduju u spoznavanju čoveka. Tako jedno drugome istovremeno otkrivaju stvarnost i onostrano.

Kao što likovi, figure i bića sa slika Xolotl Pola traže vlastitu istinu, oslobođenje i katarzu, tako i ovaj veliki umetnik putem svojih slika želi isto. Takvu poruku i mogućnost zatim zajednički šalju svetu oko sebe. Nadam se i iskreno verujem da ćemo još dugo uživati u njegovim delima i učiti o sebi iz njih.

                            Srdjan Djerić