Michael Woolard

Majkl Volard (Michael Woolard) dolazi u red onih retkih umetnika koje lično poznajem i iskreno se divim njihovim delima. Zbog toga je moj tekst o njemu više pristrasan negoli objektivan. Svejedno, siguran sam kada budete posećivali njegove internet galerije da ćete se iskreno radovati jer ste pronašli dela koja se po svemu razlikuju od svega onoga što na netu mežete da pronaćdjete.

Naime Volard je virtouz slikarstva, on zaista jeste maestro. Kada pri tome znate da on sve svoje slike slika na staklu i to - čačkalicom! Podatak je gotovo bizaran. Ali kod Volarda je, kako rekoh sve drugačije; on je pobunjeni umetnik, on je duboko anarhičan u odnosu spram svih političkih sistema a ponajviše prema sistemu njegove zemlje. Doduše, kod Volarda ćete naići i na takvu pobunu, u kojoj se umetnik buni i protiv samoga sebe.

Koreni njegovog slikarstva nalaze se u korenima roken rola i hipi pokreta, ali su na jedan posve jedinstven-autenti~an na~in te slike jasno napravile iskorak u post-moderno slikarstvo. Ta post-modernost kod Volarda se najjasnije ocrtava u izboru sredstava (gradje) za komponovanje njegovih slika. Naprosto kod njega je sve neo~ekivano, sve je neobi~no, ali `estoko i veoma pobunjeno.

Zbog toga me ne čudi što su neke rok grupe na korice svojih albuma stavile Volardova dela. Time su izgleda svojoj muzici dodali izvesnu dozu žestine.

Dakako, ovaj slikar jeste žestok, njegova dela su oštra kritika društva, ali i više od toga, nad svim tim zlom kao da lebdi čudesna senka ezoterije. Izbeći u tumačenju Volardovih dela ezoteriju, hermetizam i magiju, znači ne suočavati se dovoljno sa njihovom simbolikom.

Taj sudar tako oštre i lako prepoznatljive pobune i svuda naokolo plutajuće magije, stvara sasvim jedinstvena dela, koja su po svemu različita od onoga što možete da pronadjete na netu.

                            Nikola Kitanovi}