Irene Aclan Thomas

Fotografije Irene Aclan Thomas kao da nose otiske lepote u sebi i to one lepote koja je univerzalna ali i sveprisutna medju nama i pored nas. Štaviše, kada odslikavaju nečiji portret, njene fotografije ne tragaju za višim profesionalnim standardima, već katkad odlaze u polje naive kako bi uhvatile lepotu. Kada koristim izraz naiva, tada ne mislim na amaterizam, ili bilo kakvu drugu negativnu konotaciju. Naiva je ovde u službi lepote.

Svaki put kada razmišljam o fotografijama gospodje Aclan Thomas, setim se jedne fotografije koju mi je poklonila za moj modni web site. Na toj fotografiji se nalazi dečak na čiju ruku je sleteo svitac. Lik dečaka je odslikan u crno-beloj tehnici a svitac je odslikan u kolor tehnologiji. Na prvi pogled to je snažan kontrast. Medjutim, daleko više od toga, lik dečaka predstavlja snažno sećanje na mladost, a svitac je neka vrsta mosta, ili spone koja spaja ta sećanja sa sadašnjim vremenom.

Dolazeći iz Filipina u USA, gospodja Aclan Thomas je donela sa sobom snažan osećaj za liriziam. Taj osećaj ukršten sa američkim vrednostima, daje potpuno nov, drugačiji, postmoderan koncept fotografije.

Bez obzira što njene fotografije zaslužuju da budu izložene u najprestižnijim galerijama (uz prethodnu razložnu selekciju), gospodja Aclan Thomas se zadovoljava sa lokalnim izložbama i takmičenjima. Ona je naprosto jedan nepretenciozan duh, koji počesto nije svestan veličine nekih njenih dela. Ali verujem da će svaki obavešteniji surfer rado otići da poseti njene galerije na netu, jer će biti bitno oplemenjen novim lirskim duhom, to jest postmodernim lirskim duhom fotografije.

                            Nikola Kitanović