Francis Berry

Francis Berry je rodjen u Americi, zatim je odgajan u Švajcarskoj, da bi se, napokon, ponovo vratio u Ameriku gde i sada živi i stvara. Reč je zaista o zanimljivom umetniku, koji neguje svoju-ličnu estetiku, svoj pristup vizuelnom umetničkom delu, svoj vizuelni pogled na svet. Njegova dela veoma živahno komuniciraju sa različitim stilskim usmerenjima osobito moderne umetnosti, a pre svega kubizma, kolirizma, nadrealizma i simbolizma. Na taj naćin njegove slike zrače policentrizmom, isijavajući istovremeno različite nivoe emocija i značenja i zahvljajući tome one (slike) bivaju prvenstveno postmoderne. Francis Berry u vodama postmoderne umetnosti pliva suvereno, širinom svoga bezgraničnog talenta i dubinom veoma snažne inspiracije. U svakom slučaju, pred nama je veoma interesantan slikar, raznovrsnih interesovanja i jedinstvenog ličnog stila u pristupu umetničkom delu.

Kritičari su već primetili komunikaciju izmedju kubizma i nadrealizma u delima Francis-a Berry-a, što jeste nesporno bar sa stanvišta njegovih radova objavljenih na netu. Zbog toga bih ja više hteo da skrenem pažnju na komunikaciju Berry-evih dela sa simbolizmom i ekspresionizmom. Naime, njegova dela obiluju ličnim simbolima, i to simbolima koji se frekventno ponavljaju u različitim delima i tako grade jedno mikro/makro kraljevstvo Berry-evih simbola, koji predstavljaju prave dragulje u razumevanju i doživaljavanju njegovih umetničkih dela.

Komunikacija ličnih simbola na slikama Francis-a Berry-a ostvaraje inovantan i svež značenjski-semantički plan njegovih dela. Taj semantički plan se realizuje, kako kroz prizmu simbolizma i kubizma, tako i, još više, kroz prizmu ekspresinizma. Stvar je u tome što Berry-iev ekspresionizam nije mračan, ili, pak, nije dominantno mračan. Taj ekspresionizam, potom, proizilazi iz koncepta slike a delom i iz same kompozicije, a na nivou emocija i značenja taj ekspresionizam, kao što rekoh, nije neminovno mračan, što jeste atipičan, drugačiji i daleko inovantniji pristup ekspresionizmu, ili još bolje rečeno: postmodernom ekspresionizmu. U prilog toj atipičnosti ide i upotreba veoma toplih boja natopljenim emocijama. Često puta nam se može činiti kako boje i forme grade produktivne disonance u smislu kako ih je tumačio Hugo Fridririch. Ovo je dakako još jedna zanimljivost vezana sa za slikarska dela Francis-a Berry-a. Naime, ovaj slikar veoma vešto uzima sve što mu u likovnom smislu treba iz moderne umetnosti, zatim to prekomponuje, iznova gradi i komponuje u posve postmoderna umetnička dela. U svakom slučaju, učinićete sebi veliku uslugu ukoliko posetite galerija Francis-a Berry-a na netu.

                            Nikola Kitanović