FILM: Engleska "B" Produkcija

U poslednjih petnaest i više godina, Engleski film doživljava svoju renesansu. Veliki je broj reditelja, odličnih glumaca, briljantnih scenarista i svega onoga što ide uz film u Velikoj Britaniji, tako da me ne čudi mnogo što Engleski film tako suvereno brani kvalitet i tako vešto ulazi rekao bih u stanje post-moderne umetnosti. često puta, ushićen nekim novim britanskim filmom, pomislim: Velika Britanija nikada nije imala tako dobru filmsku produkciju, kao što je ima sada u post-modernom periodu. No, u ovoj prilici ne želim da se bavim sveobuhvatnom filmskom produkcijom Velike Britanije, već sa onom koju najčešće nazivaju "B" produkcija.

Zapravo, ono što mi sve više skreće pažnju nije ni "B" produkcija za okvire Velike Britanije; mogli bismo da tu pojavu nazovemo "C" ili "D" produkcijom. O čemu je reč? U poslednjoj dekadi, svake godine, najverovatnije iz državnih ili dobrotvornih fondova, Britanija finansira filmove posve anonimnih reditelja i glumaca. Tako su se pojavili posve novi, kada govorimo o filmu, glumci, reditelji, scenaristi. Filmovi koje oni snimaju nisu samo niskobudzetni, već su ekstremno niskobudzetni. Tako se sa veoma malo novaca snimaju filmovi, od kojih većina od njih doživi svetsku slavu. Tako je, na primer, prošle (2007) godine veliki hit bio "The Night Junkies" (Noćni Narkomani) gde je briljantno debitovao glumac Giles Alderson. Slično je bilo i pre nekoliko godina sa filmom "Experiment" sa neverovatno mnogo debitanata, ali svaki od njih je iskoristio svoju šansu.

Ovi filmovi se najčešće snimaju u provizornom studiju, gotovo u stanu, jer sva radnja se uglavnom odvija u nekoliko prostorija, a scene eksterijera su veoma retke. Specijalni efekti koji se tom prilikom koriste ne zahtevaju visok budzet. Čovek se zapita, kako to da sa tako malo novca može da se stvori savršeno umetničko delo. Biće ipak da i post-moderno vreme ne zavisi toliko od tehnologije, već od ljudi. Kada govorimo o ljudima, onda govorimo o timu koji zajednički stvara jedinstvenu i snažnu energiju, snažnu emociju i veoma duboke ekspresije. Osobito snažan utisak ostavljaju glumice i glumci, koji, bez obzira da li su u glavnoj ili najsporednijoj ulozi, glume sa svim svojim potencijalima, kao da im je to najvažnija životna uloga. Dok Holivud fantazira o filmu bez glumaca u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, Britanski glumci za to vreme najbriljantnije glume i na taj način dokazuju da glumac jeste nezamenljiv i da budućnost mora da računa na njih.

Nisam neki veliki kritičar Holivuda, ali nisam ni sludjen sa mega ostvarenjima koja se svake sezone plasiraju, kao čista zabava, ali ne i umetnost. Ukoliko gledate holivudski film zbog umetnisti, mnogi će s pravom da vam zamere da imate veoma loš ukus. Holivud je cirkus i zabava, filmska replika Las Vegasa. Naravno, nije preterano reći da je glavna "A" produkcija Holivuda ustvari - kič. Ali kič ima svoje "potrošače" i "konzumente" i on je roba, baš kao svaka druga roba. Tražiti umetnost u kiču, besmisleno je. Svejedno, postoje holivudski filmovi koji uspevaju da vas zabave i to je njihov naviši domet. Unutar takve zabave nije nelogično zamišljati budućnost filma bez filmskih glumaca. Pri tome se mora imati u vidu da je to samo kontekst Holivuda, ali nikako i filma kao umetnosti. Bilo kako bilo, nije mi ovde namera da se bavim Holivudom, već bitanskim filmom takozvane "B" produkcije.

Mnoge nacionalne kinematografije, zbog ekonomske krize, globalizacije, dramatično praznih fondova, osudjene su na to da se unutar njih stvara "B" produkcija kao glavni tok. Sećam se gotovo vapaja filmskih radnika, osobito sa Balkana, kako bez velikog novca nema velikog filma. Takva teza je besmislena, jer ona se svodi na narodnu izreku: koliko para toliko i muzike. Ali kada govorimo o filmu, onda to nije kafanska muzika, već umetničko delo. Svi koji ne dele ovo mišljenje sa mnom neka pogledaju već pomenuti film "Noćni Narkomani" ili neki noviji film britanske "B" produkcije. Film ipak čine ljudi. Ovde se prisećam srpskog niskobudzetnog filma "Sivi Kamion Crvene Boje" - odličan film, savršena gluma, razuman scenario i tehnički dobra režija. Sa nešto snažijim scenarijem i agresivnijom režijom bio bi to film za svetsku klasu i to za vrh svetske klase. Baš zbog toga i pišem ovaj članak. Naime, u britanskim "B" (ili početničkim) filmovima nema traljavo odradjenih scena, nema padova i ritmu filma, nema "na brzaka" odradjene montaže, svaki učesnik u gradnji filma doživljava to kao vrhunsku privilegiju ali i šansu da pokaže kako raskošan talent ima, kako ima istančan ukus i za najsitnije nijanse.

Britanski film zaista hrabro dokazuje da film nije samo novac, nije samo "lova" već šansa da se zajedničkim energijama, dajući svako svoj maksimum, stvori nezaboravno umetničko delo. To jeste činjenica koja me fascinira, ali ja u tome vidim i šansu za male nacionalne kinematografije. Neke filmske produkcije zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza upravo se vrlo produktivno drže takvih principa i to je značajno oplemenilo svetsku filmsku produkciju.

                                                                                                 Nikola Kitanović