Andrew Gonzalez

Danas, nakon desetak godina, kada se iznova vraćam slikarskim delima Andreja Gonzalesa (Andrew Gonzalez), vidim da sam ranije bio više opčinjen njegovim talentom   negoli danas. Naime, njegovi radovi me danas više podsećaju na dobro dizajnirane fragmente koje treba ugraditi u enterijer, a manje na zaokružena umetnička dela.

Svejedno, njegova popularnost vremenom raste i to govori da mlada generacija ljudi u njemu "vidi" neke vrednosti koje ja sve manje uočavam.

Nije problem da se složim sa tezom da njegova dela odišu magijom, ezoterijom i onostranim. Dakako, ja tome dodajem svoju tezu da je Andrew Gonzalez definitivno opčinjen magičnom tajnom žene i ženskog tela. Osobito je opsednut ženskom kosom, gotovo do fetiša.

Naravno i dalje uspevam da vidim neka opšta mesta, neke arhetipove koji su prisutni i u njegovim novijim radovima (mit o prvobitnom jajetu, mit o zavodljivoj snazi ženske lepote itd.). Ti arhetipovi su obradjivani u likovnoj umetnosti od antičkih vremena do danas. U čemu je onda posebnost Andreja Gonzalesa?

Po mome skromnom shvatanju, njegova razlika je u tome što on uspeva da odslika opšta mesta na način koji je svojstven samo njemu. Možda baš taj ornamentalni pristup delu daje tu posebnost Gonzalesovog rada.

Nema sumnje da treba posetiti internet prezentaciju Andreja Gonzalesa. Takodje, uveren sam da će vas ta izložba duboko iznenaditi, ili mozda razočarati. To izgleda ne zavisi od same izložbe, od izloženih dela, već od raspoloženja onoga koji izložbu posećuje. Zbog toga tu izložbu treba ponovo iznova pogledati nakon nekoliko meseci i tada utisak može da bude sasvim drugačiji. Ono u šta sam sasvim ubedjen a to je da vas izložba neće ostaviti ravnodušnim.

                            Nikola Kitanović